Devet godina od početka snimanja poznatog serijala „Dosije“ koji se bavi slučajevima iz crne hronike, autor Mašan Lekić i njegov tim upustili su se u novi projekat pa tako gledaoci od nedavno svake nedelje mogu da gledaju i emisiju „Na mestu zločina sa Mašanom“.

Ekipa nove emisije svakodnevno prati službe koje se bore protiv kriminala i sapašavaju živote, što je doprinelo ekranizaciji autentičnih, dramatičnih snimaka policijskih operacija, hapšenja, izbavljanja žrtava. Pored toga, poznati novinar i njegova ekipa, za potrebe Fondacije Tijana Jurić kreiraće video spotove koji će verodostojno prikazivati slučajeve pedofilije, trgovine ljudima, otmica, vršnjačkog nasilja i ostalih opasnosti koje danas decu vrebaju sa ulice i na internetu. Drugi segment saradnje sa ekipom „Na mestu zločina sa Mašanom“, Fondacija će ostvariti kroz potragu za nestalim licima, kojima se u javnosti ne pridaje dovoljno pažnje. Sa Mašanom Lekićem razgovaramo pred početak snimanja emisije koja će već sledeće nedelje biti emitovana na TV Prva.

Po čemu se ovaj serijal razlikuje od svega što ste do sada radili?

Mašan Lekić: Nova emisija se bavi aktuelnim događajima iz sfere crne hronike i ima više segmenata. Dok se „Dosije“ i dalje u jednoj emisiji uglavnom bavi jednim slučajem, jednom temom, u emisiji „Na mestu zločina sa Mašanom“ beležimo sve ono što se desilo u toku jedne nedelje, dajemo celovitu sliku. Osim toga, pokušavamo da gledaocima kroz društveno-korisne priloge skrenemo pažnju na sve opasnosti koje prete, zbog čega otvaramo teme vezane za drogu, prostituciju, otmice. Poseban segment emisije „U potrazi za…“, bavi se nestalim licima tako što pokušavamo da pomognemo porodicama da pronađu svoje najbliže koji su nestali.

U novoj emisiji možemo da vidimo autentične snimke sa terena, što je daleko dramatičnije od naknadno urađenih rekonstrukcija zločina. Gledaoce stavljate u situaciju da vide prave otmičare, taoce, neiscenirane situacije. Dok se te scene odvijaju, Vi ste iza kamere. Kako je raditi u takvoj atmosferi?

Mašan Lekić: Jedan od najgledanijih segmenata emisije jeste „U akciji sa…“, jer tu pratimo realne situacije i naša kamera je sa ekipama policije, hitne pomoći, vatrogascima, Gorskom službom spasavanja, a nadam se da će uskoro biti i sa Vojskom Srbije, da možemo da pratimo i njihov rad i akcije. Želimo i da te profesionalce koji rade vrlo važne stvari u zemlji, prikažemo ne samo kao policajce, doktore, spasioce, već i kao ljude. Kako podnosim sve to? Adrenalin radi sve vreme. Držimo se tog cilja da gledaocima prikažemo što vernije šta se sve događa u stvarnosti, da imaju osećaj kao da su sa nama, uz te policajce koji su na zadatku, spasioce, vatrogasce..

Od 2001. godine radite u crnoj hronici i sigurno je da ste osoba koja bi mogla da kaže da li danas ima više kriminala, ubistava, pedofilije, ili je samo pojava interneta doprinela da se o tome više zna.

Mašan Lekić: Internet definitivno pokreće mnoge stvari. Često se dogodi da se desi neki slučaj o kojem ne može da se pročita u novinama, da novinari za isti ne saznaju, a da sve krene preko interneta. Imamo situaciju da danas kada neko lice nestane, sve krene sa interneta – ljudi sami dele fotografije, apeluju, i u tom smislu je internet veoma bitan. S druge strane, nije dobra stvar jer znamo koliko ima internet pedofilije i ostalih kriminalnih delatnosti koje se rade preko interneta. U principu, ima razlike u slučajevima koji su se dešavali pre petnaest godina i danas, a na šta je uticala i sveopšta situacija. Početkom devedesetih godina smo imali rat u blizini i Beograd je tada bio prepun oružja, ubistava je bilo svaki drugi-treći dan, posle smo imali zemunski klan za koji znamo šta je radio, a sada imamo kriminalne grupe iz Crne Gore i Bosne, dosta droge sa Zapada, i primetno je da policijske službe koje su usmerene na borbu protiv narkotika, imaju dosta posla. Gotovo svakodnevno se hapse narkodileri, pronalaze se laboratorije za uzgoj marihuane.

Za potrebe preventivnih projekata kojima Fondacija Tijana Jurić edukuje učenike, produkcija TV Prva radiće nekoliko video klipova koji će se prikazivati u školama, a koji će verodostojno prikazati sve zamke u koje deca iz neznanja i neinformisanosti mogu da upadnu. Da li mislite da ovo može da utiče na decu u većoj meri od klasičnih predavanja?

Mašan Lekić: Uveren sam u to da može. Daću Vam primer jedne epizode serijala „Dosije“ koja se zvala „U mreži“ a bavila se pričom o mladiću koji je faktički otet preko Fejsbuka. Dakle otmičari su se predstavili lažno, kreirali su profil devojke, namamili mladića da se nađu, kidnapovali ga i držali par dana u podrumu u blizini Novog Sada. Ta emisija je bila na festivalu u Monte Karlu gde je veoma visoko kotirana, a ono što mi je takođe drago jeste to da su u jednoj školi u Vojvodini na času građanskog vaspitanja deci pustili upravo ovu emisiju. To mi je baš čast. Kada je nastradala Tijana, pokušali smo i tu da, pored izveštavanja, pomognemo u donošenju Tijaninog zakona.

Fondacija Tijana Jurić ima stav da se o nestalim licima ne govori dovoljno, i da su ona u fokusu ljudi vrlo kratko. Iako uvećavaju tiraž i umnožavaju klikove internet portalima, mediji nemaju kontinuitet u objavljivanju inforacija o nestalim licima. Fondacija iz tog razloga radi na formiranju Nacionalnog registra nestalih lica Srbije i to je možda prilika da kroz Vašu emisiju ostvarimo dugoročnu saradnju. Da li se slažete u tom stavu da o netsalima, pre svega maloletnim licima, treba više govoriti?

Mašan Lekić: Apsolutno, ima ljudi koji su nestali pre mnogo godina, a o njima se više ne priča. U Hrvatskoj je bio slučaj da je čovek nestao pre nekih 20 godina, toliko se dugo nije znalo za njegovu sudbinu, da bi se na kraju ispostavilo da je sve vreme bio u psihijatrijskoj bolnici. Porodica je mislila da je on odavno mrtav. Ako ne budemo pričali o nestalim ljudima, kako da znamo koga treba da tražimo. Iz svih tih razloga, mi smo namerno jedan segment emisije posvetili toj tematici, i gledaoci su primetili da se svake nedelje bavimo novim slučajem.

Da se ne bavite crnom hronikom, da li biste se okrenuli nekoj drugoj tematici?

Mašan Lekić: Ja sam ranije na televiziji radio i kao kamerman i snimatelj, obrađivao teme iz sporta, ali ako me pitate šta bi mi najviše prijalo, to bi svakako bio film. U svoj CV dodao sam film o Dušku Popovu, srpskom Džejms Bondu, i na to sam ponosan. Takve stvari bih voleo da radim, o našim istorijskim ličnostima, kaže Mašan Lekić na kraju razgovora.

Bojana Latinović