Policijska akcija „Armagedon“ započeta 2010. godine u Srbiji osim što deluje u pravcu suzbijanja distribucije dečije pornografije, istovremeno je dokaz da i u našem društvu žive internet predatori, pedofili, osobe spremne da naude najranjivijoj populaciji.

Jedan od sektora srpske policije, Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, susreće se sa vrlo teškim slučajevima, od kojih su u prethodom periodu neki imali tragičan, smrtni ishod.

Načelnik tog odeljenja, Saša Živanović, nedavno je, gostujući na TV Pink izjavio da je najmlađa žrtva čiji je slučaj rešavala policija, imala devet godina, a da je bilo i materijala, odnosno video zapisa zaplenjenih kod internet predatora, a koji su sadržali seksualna zlostavljanja beba.

Osim da obaveštava javnost o ovakvim slučajevima, od policije se očekuje da edukuje stanovništvo i deluje preventivno. Načelnik odeljenja VTK često govori o profilu pedofila i načinima na koje internet predatori dolaze do dece, ne bi li građani, pre svega roditelji malodobne dece, bili na oprezu.

– Ne postoji generalan profil pedofila, ali obično su to obrazovaniji ljudi. Najstariji onlajn predator sa kojim
smo se susreli imao je oko 70 godina. Ono što je karakteristično jeste da ti ljudi ispituju okolnosti u kakvim se odnosima dete nalazi u porodici, da li je u svađi sa roditeljima, stavljaju se čak u ulogu roditelja, trenera, staratelja, „kradu“ taj prostor, povlađuju detetu i stavljaju se na njegovu stranu bez obzira da li je dete nešto pogrešilo ili nije. Suština je da na taj način steknu detetovo poverenje, a da s druge strane, ono poverenje koje dete ima u roditelje, umanje. Nijednom od njih ne piše na čelu kako ih prepoznati, pa opet moramo pratiti određene znake i ponašanja. Karakteristika svih pedofila jeste da su oni veoma strpljivi da dođu do krajnjeg cilja, obećavaju raznorazne poklone deci, kupuju ih. To može da traje i godinama, radi se o veoma strpljivim ljudima, rekao je Živanović na TV Pink.

On je podsetio i da su roditelji „pobedili onog trenutka kada uspostave dobru komunikaciju sa detetom“.

– Roditelji ne mogu zabraniti svom detetu korišćenje ili pristup internetu, jer dete će otići kod druga, u školu, poslužiće se negde, ali treba ga učiti da bilo šta negativno kada surfuje internetom, prijavi. Kao što dete pitamo kako je bilo u školi, koju je ocenu dobilo, isto tako treba da ga pitamo da li je sve u redu dok koristi internet, ili ima stvari koje su čudne i koje ne razume. Pored toga, važno je napraviti pravila korišćenja. Ne mogu deca biti ceo dan uz smart telefone, na internetu, kaže Živanović.

PEDOFILI NUDE RAME ZA PLAKANJE, PREUZIMAJU ULOGU RODITELJA

Pored velikih prednosti, internet je doneo i neograničenu anonimnost, a samim tim i velike šanse za pedofile. S druge strane, deca i mladi iz neznanja na internetu ostavljaju veliki broj podataka o sebi – od toga gde žive, u koju školu idu, ko su im prijatelji, koju vrstu muzike slušaju, za koji klub navijaju, pa pedofilu nije teško da sklopi psihološki profil deteta i da krene u akciju. Ipak, ono prvo što privuče pedofila jesu fotografije, naročito one u izazovnim pozama. Ukoliko je profil deteta na mreži Fejsbuk otključan, kontinuiranim praćenjem pedofili putem objava mogu da zaključe i kakvog je dete raspoloženja, da li je ranjivo, nezadovoljno, pa često podmeću i „rame za plakanje“.

– Imali smo slučaj da se jedno lice lažno predstvaljalo da su mu sve Zvezde granda prijatelji, što je veoma popularno kod tinejdžera i to je bio povod da stupi u kontakt sa jednom devojčicom iz osnovne škole. Ta komunikacija je trajala dugo, on je njoj počeo da se udvara preko tog lažnog profila, a u međuvremenu je pokupio sve kontakte sa njene liste. Devojčica je prihvatila udvaranje, a onda je tražio da podigne majicu, što je dete odbilo. Zapretio je da će svim njenim drugaricama reći kako je ona o njima pričala loše stvari, da su problematične, i dete je, u strahu da se to ne desi, podiglo majicu. Krenulo je ucenjivanje i držao ju je dugo u tom ropskom tražeći sve više, pa čak i da mu svako veče pred veb kamerom izvodi pornografske predstave. Snimao je devojčicu, preuzimao materijal na svoj računar i distribuirao ga dalje. Devojčica u nekom trenutk psihički više nije mogla da izdrži, i bila je spremna da uzme šaku tableta, da sebi presudi. Taj slučaj je rešen, ali je primer kako pedofili decu ucenom uvlače u svoje zamke, istakao je Živanović.

NE OKRETATI DETETU LEĐA

Na pitanje novinara kako roditelji da se postave ukoliko dođe do situacije da se njihovom detetu obratilo lice za koje sumnjaju da je pedofil, načelnik Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala kaže:

-Prvi zadatak je da roditelji ne uzimaju pravdu u svoje ruke, da ne uništavaju dokaze, već da odu u najbližu policijsku upravu gde će izvršiti prijavu. Ne treba da stupaju u kontakt sa internet predatorima, a dokaze treba da predaju policijskim službenicima kako bi ih oni u eventualnom postupku iskoristili. Ako dete nešto i uradi iz neznanja, ne treba ga ni osuditi, ni odbaciti. Naprotiv, treba ga prigrliti, pružiti mu zaštitu i reći da je pogrešilo, ali ga ne osuđivati.

Roditelji treba da upoznaju dete ne samo sa pedofilijom, već i sa sektama, emo pokretima, navijačkim grupama, vršnjačkim nasiljem, i ostalim negativnim pojavama i izazovima koji u velikoj meri vrebaju sa interneta. Edukacija je i obaveza društva, škole, medija i nevladinih organizacija.

Kako prepoznati onlajn predatora saznajte OVDE

Bojana Latinović