Saznajte šta je „fabing“ i kako utiče na porodične odnose

Da li ste čuli za „fabing“?

Ovo je kovanica napravljena od dve reči: “phone” (telefon) i „snubbing“ (ignorisati), koja opisuje situaciju kada ljudi zanemaruju ili ignorišu osobe u čijem su društvu, i svesno biraju da gledaju u telefon.

Iako se “fabing” čini kao naizgled bezopasno ponašanje, ono zapravo često nepovoljno utiče na decu, pogrešno oblikujući njihovo poimanje socijalnih interakcija, zdravih odnosa i pažnje.

Prema nedavnoj studiji, deca čiji roditelji „fabuju“ razvila su visoku socijalnu anksioznost i nisku samokontrolu. Takođe, istraživanje je pokazalo da se veliki broj dece oseća odbačeno i zanemareno.

Važno je naglasiti – upotreba telefona u dečijem prisustvu nije sama po sebi loša, i to nije “fabing”. Kada govorimo o “fabingu” mislimo na gledanje u telefon dok neko razgovara sa nama, dok ručamo zajedno ili dok nešto pokazujemo – što čini da se osećamo odbačeno, kao da nismo dovoljno zanimljivi ili važni.

Koje su posledice „fabinga“?

Kada deca ne osete emocionalnu povezanost sa roditeljima, usled njihovog prevelikog, konstantnog i nekontrolisanog fokusa na mobilni telefon, deca će je potražiti negde drugde. Kako deca uče po modelu, nadoknadu za nedostatak prihvatanja i pažnje potražiće upravo u telefonu, ili na internetu. Rohner, R. P. (2004)  Neka deca će prihvatanje potražiti u lajkovima, neka u porukama, a neka u izvanrednim rezultatima u video igri.

Dugoročno, deca žrtve “fabinga” će krenuti da se bore sa problemima sa samopoštovanjem, samokontrolom i socijalnim veštinama, poput ostvarivanja i održavanja normalne interakcije.

Naravno, deca koja su “fabovana” i sami postaju “faberi” što može znatno da utiče na njihovo uklapanje u društvo, sklapanje i održavanje prijateljstva, a posle i emotivnih veza. Rasuta pažnja takođe predstavlja i veliku opasnost po akademski uspeh.

Šta možemo da uradimo kako bismo umanjili negativan efekat mobilnih telefona?

  1. Odaberite aktivnosti tokom kojih se ne koristi telefon

Na primer, tokom zajedničkog obroka ili kada svi zajedno kao porodica gledate seriju ili film. Neka ova pravila važe i za decu, i za odrasle.

  • Roditelji kao primer

Deca uče po modelu, stoga im pokažite kako treba da izgleda umerena i zdrava upotreba telefona. Studije su pokazale da deca čiji roditelji nisu konstantno na telefonu, imaju bolju samokontrolu kada se radi o upotrebi uređaja.

  • Prostorije bez tehnologije

Odličan trik je i da uvedete pravilo da nema mobilnih telefona u spavaćoj sobi ukoliko je neko mlađi od 18 godina. Na ovaj način ne samo da smanjujete verovatnoću da će se dete navići na uspavljivanje sa telefonom, i razviti zavisnost, nego smanjujete i štetan uticaj “plave svetlosti” telefona na dečiji san.

  • Uvedite obavezne razgovore koji isključuju upotrebu tehnologije

Odvojite 15 minuta dnevno da vam dete ispriča šta je radilo u školi. Takođe, možete odvojiti sat vremena da sa detetom radite nešto u čemu ono uživa, bilo da je to igranje video igara, slaganje slagalice ili čitanje. Na ovaj način poklanjate detetu naophodnu pažnju, ljubav i uvažavanje.

Timea Kukla

izvori istraživanja:

https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2023.1157209/full

https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2023.1117221/full#B54

Postani član CNZD!

Da li ćeš pomoći ako znaš da možeš? Sada je tvoja prilika – podrži našu misiju i rad učlanjenjem u zajednicu koja okuplja ljude kojima je prioritet bezbedno odrastanje dece u Srbiji.

Bezbedna priča

Posetite zvanični podkast Centra za nestalu i zlostavljanu decu

CSI