Piše: Timea Kukla
„Fabing“ je nova kovanica za poprilično odomaćeno ponašanje. Da li znate šta znači?
Ova kovanica napravljena je od dve reči: “phone” (telefon) i „snubbing“ (ignorisati), koja opisuje situaciju kada ljudi zanemaruju ili ignorišu osobe u čijem su društvu, i svesno biraju da gledaju u telefon.
Iako se “fabing” čini kao naizgled bezopasno ponašanje, ono zapravo često nepovoljno utiče na decu, pogrešno oblikujući njihovo poimanje socijalnih interakcija, zdravih odnosa i pažnje.
Prema nedavnoj studiji, deca čiji roditelji „fabuju“ razvila su visoku socijalnu anksioznost i nisku samokontrolu. Takođe, istraživanje je pokazalo da se veliki broj dece oseća odbačeno i zanemareno.
Važno je naglasiti – upotreba telefona u dečijem prisustvu nije sama po sebi loša, i to nije “fabing”. Kada govorimo o “fabingu” mislimo na gledanje u telefon dok neko razgovara sa nama, dok ručamo zajedno ili dok nešto pokazujemo – što čini da se osećamo odbačeno, kao da nismo dovoljno zanimljivi ili važni.
Najčešće situacije u kojima dolazi do “fabinga” su zapravo rutinske, kada roditelj proverava poruke dok dete priča o školi, skroluje kroz društvene mreže dok dete crta ili odgovara na mejlove tokom igre u parku. Iako zvuči bezazleno, ovakva ponašanja šalju poruku detetu da ono nije prioritet u tom trenutku. Deca to ne razumeju kao “mama ili tata su zauzeti”, već kao “nisam dovoljno važan/važna”.
U današnjem svetu, gde smo preopterećeni i informacijama i obavezama, mnogi roditelji nesvesno pribegavaju telefonu kao “pauzi” od obaveza. Telefon postaje način da se “isključe” ali oni istovremeno, nenamerno, isključuju i svoju decu iz interakcije. Svi smo nekada iskoristili telefon kao sredstvo da „pobegnemo“ na kratko, ali moramo da prepoznamo kada je štetno da pribegavamo ovakvom ponašanju, kako bismo ga svesno menjali.
Koje su posledice „fabinga“?
Kada deca ne osete emocionalnu povezanost sa roditeljima, usled njihovog prevelikog, konstantnog i nekontrolisanog fokusa na mobilni telefon, deca će je potražiti negde drugde. Kako deca uče po modelu, nadoknadu za nedostatak prihvatanja i pažnje potražiće upravo u telefonu, ili na internetu. Rohner, R. P. (2004) Neka deca će prihvatanje potražiti u lajkovima, neka u porukama, a neka u izvanrednim rezultatima u video igri.
Dugoročno, deca žrtve “fabinga” će krenuti da se bore sa problemima sa samopoštovanjem, samokontrolom i socijalnim veštinama, poput ostvarivanja i održavanja normalne interakcije.
Naravno, deca koja su “fabovana” i sami postaju “faberi” što može znatno da utiče na njihovo uklapanje u društvo, sklapanje i održavanje prijateljstva, a posle i emotivnih veza. Rasuta pažnja takođe predstavlja i veliku opasnost po akademski uspeh.
Ako primetite da dete sve češće reaguje burno kada niste dostupni, počinje na neobične načine da privlači pažnju ili postaje zatvoreno, povlači se, pa i samo sve više provodi vreme uz ekran, to može biti znak da mu fali neposredna pažnja i povezanost. Deca neće reći “zanemaruješ me zbog telefona”, ali će to pokazati ponašanjem.
Šta možemo da uradimo kako bismo umanjili negativan efekat mobilnih telefona?
- Odaberite aktivnosti tokom kojih se ne koristi telefon
Na primer, tokom zajedničkog obroka ili kada svi zajedno kao porodica gledate seriju ili film. Neka ova pravila važe i za decu, i za odrasle.
- Roditelji kao primer
Deca uče po modelu, stoga im pokažite kako treba da izgleda umerena i zdrava upotreba telefona. Studije su pokazale da deca čiji roditelji nisu konstantno na telefonu, imaju bolju samokontrolu kada se radi o upotrebi uređaja.
- Prostorije bez tehnologije
Odličan trik je i da uvedete pravilo da nema mobilnih telefona u spavaćoj sobi ukoliko je neko mlađi od 18 godina. Na ovaj način ne samo da smanjujete verovatnoću da će se dete navići na uspavljivanje sa telefonom, i razviti zavisnost, nego smanjujete i štetan uticaj “plave svetlosti” telefona na dečiji san.
- Uvedite obavezne razgovore koji isključuju upotrebu tehnologije
Odvojite 15 minuta dnevno da vam dete ispriča šta je radilo u školi. Takođe, možete odvojiti sat vremena da sa detetom radite nešto u čemu ono uživa, bilo da je to igranje video igara, slaganje slagalice ili čitanje. Na ovaj način poklanjate detetu naophodnu pažnju, ljubav i uvažavanje.
izvori istraživanja:
https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2023.1157209/full
https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fpsyg.2023.1117221/full#B54
