Nasilje među decom nije problem modernog doba. Znamo mnogo o toj temi, o uzrocima i posledicama, ali uprkos tome nismo kao društvo postali bolji u borbi protiv ove pojave.

Mediji često izveštavaju o smrti dece i mladih ubijenih od strane vršnjaka i o samoubistvima koja su se činila kao jedini izlaz u borbi protiv vršnjačkog nasilja. Iako škole, obdaništa i organizacije koje se bave decom  preduzimaju mere za smanjenje nasilja, čini se da je ono uprkos svemu u porastu.

Gde grešimo kao društvo, vaspitači, edukatori i roditelji?

Kao da tradicionalno, fizičko i psihično maltretiranje nije bilo dovoljno, pa je na listu dodato i zlostavljanje na internetu. Pitate se – ,,Koliko loše može da bude? Barem se ne tuku.’’ Ali, da budemo iskreni, ova ‘nova’ vrsta nasilja nikako se ne sme prevideti, zaobilaziti ili ignorisati. Deca su nam sve više ispred ekrana, bitno je da uradimo sve kako bismo ih zaštitili.

Domet internet zlostavljanja je širok. Ako neko ima nalog, publiku, pratioce i prijatelje na Instagramu, Fejsbuku, Tiktoku i Tviteru, čini se da uvredljiv sadržaj distribuiran na toliko kanala može da stigne do svakog kutka ovog sveta.

Internet je brz medij, sve je instant i na dohvat ruke, pa se informacije šire brže nego ikad. Ovo znači da se ogovaranja, negativni komentari i fotografije mnogo brže rasprostranjuju. Ogovaranja iza leđa koja se odvijaju u stvarnom svetu žrtva uglavnom nema prilike da čuje, a kada se ovo odvija na internetu, sve se dešava pred očima zlostavljanog.

Na internetu sve ostaje zabeleženo. Čak iako se objava obriše velika je verovatnoća da je sačuvana u nečijem telefonu u obliku snimka ekrana (screenshot) ili odštampana i podeljena svima u školi.

Tim istraživača Univerziteta u Majamiju (University of Miami Health System) nedavno je objavio istraživanje o 50 adolescenata koji su primljeni na psihijatrijsku negu. Svi su bili zamoljeni da kažu da li su zlostavljani, na koji način i na kojim platformama.

Ispostavilo se da je od 96% ispitanika koji su imali svakodnevan pristup internetu 20% bilo zlostavljano. 50% maltretiranih su bili zlostavljani na Fejsbuku, 40% objavljenim slikama ili video snimcima, a 20% ispitanika složilo se  da je trenutno najgore stanje što se tiče maltretiranja na Instagramu.

Može se zaključiti da nema čarobne formule koja će nam otkriti koja aplikacije ili sajtove da zabranimo deci. Sam boravak na internetu je rizičan.

Da li to znači da deci treba u potpunosti zabraniti internet i vreme ispred ekrana?

Dragi roditelji, zabrana interneta nije rešenje. Žrtve internet zlostavljanja često su žrtve vršnjačkog nasilja u stvarnom svetu. Žrtve su deca koja se izdvajaju – plašljivi ili stidljivi, oni sa govornom manom ili invaliditetom.  Zabranom i ukidanjem tehologije postoji velika mogućnost da izdvojite dete od vršnjaka i da od njega napravite žrtvu. Upravo zbog toga što ne može da se poveže sa vršnjacima zbog nedostatka nekog iskustva ono može da postane meta izrugivanja.

Umesto zabrane potrebno je da svi, počev od roditelja, pa sve do nastavnika, edukatora i trenera učimo decu da poštuju razlike, da se međusobno podržavaju i da prijavljuju odraslom licu ukoliko na internetu (ali i u stvarnom svetu) naiđu na zlostavljanje bilo koje vrste. Internet maltretiranje je nova pojava u društvu, ali to ne znači da nije opasna i da sme da prođe neopaženo.

Potrebno da je idemo u korak sa vremenom i da usput decu učimo da budu ljubazni, pošteni i odgovorni.

Timea Kukla