Piše: Marija Mišić
Kroz stranice ove knjige, otkrivamo autorovu sposobnost da izuzetno slikovito prikaže rad drugih, ali i sopstvene početke u razvoju ove oblasti. Istovremeno, saoseća i razume svoje pacijente, donoseći nam ne samo saznanja, već i sopstveno iskustvo, na taj način nas vodeći na duboko introspektivno putovanje. Sem toga što sa naučne strane daje upute terapeutima kako vešto raditi sa ljudima, autor i obične laike vodi do otkrića kako da rade na sebi, donoseći punu svest u telo, misli i emocije, i to kroz pisanje, jogu, pokret i pozorište. Duboko empatčna, a opet potkrepljena istraživanjima i naučnim dokazima, knjiga Telo sve beleži dr Besela A. van der Kolka predstavlja nikada do sada toliko dobro istraženu, opsežnu studiju o traumatskim iskustvima.
Knjiga sadrži pet glavnih delova i počinje traumatskim pričama ratnih veterana koje su duboko emotivne i ispričane na jedan izuzetno uverljiv način pisanja, svojstven vrhunskim romanopiscima. Odmah zatim sledi i objašnjenje kako telo reaguje na traumu, pokazujući nam da trauma ostavlja mnogo ozbiljnije rane od onih što smo mislili. Treći deo knjige posvećen je detinjstvu, afektivnoj privrženosti dece za roditelje, naročito majke, kao i traumama doživljenim u detinjstvu. U četvrtom delu autor se osvrće na problem traumatskog sećanja, dok je peti deo knjige posvećen isceljenju. Knjiga nam otkriva duboku istinu: naše telo ne zaboravlja traumu, ali ovde se krije i istinska lepota ove knjige jer ne samo da jasno i nedvosmisleno govori da ima života i posle traume i posle mnogih i teških dijagnoza i stanja, već sve to ilustruje raznolikim primerima iz stvarnog života, obogaćenim naučnim dokazima.
“Nije neophodno biti vojnik u ratu ili posetiti izbeglički kamp u Siriji ili Kongu da bismo se susreli sa traumom. Trauma se dešava nama, našim prijateljima, porodicama i komšijama” – pasus je kojim knjiga započinje. Već na samom početku autor sugeriše da kroz traumatska iskustva, u manjoj ili većoj meri, prolazimo svi. Oni koji su preživeli tešku traumu često počinju da strahuju da su oštećeni do srži i da oporavka nema. Dovoljno je teško suočiti se sa patnjom koju su naneli drugi, ali duboko u sebi mnogi ljudi koji su doživeli traumatsko iskustvo još više su progonjeni sramotom koju osećaju zbog onoga što su sami uradili ili onoga što nisu uradili u tim okolnostima.
Kroz čitavu knjigu Van der Kolk pokazuje suštinsko i dubinsko razumevanje traume, deli najnovija istraživanja, teži da destigmatizuje i tako ističe da ljudi koji su doživeli traumu nisu bolesni, već da je trauma nešto što im se dogodilo. Pored toga unosi humanost, empatiju i podstiče nadu i veru da može biti bolje. Njegov kritički osvrt na struku i postojeće kliničke prakse osvetljava put ka novim spoznajama i postavlja nova pitanja, a istovremeno pruža utehu kako onima koji se suočavaju sa patnjom, tako i ljudima oko njih pomaže da razumeju da ljudi koji su doživeli traumu nije da ne žele da se menjaju, da se ne trude dovoljno, već da im je potrebna podrška i pomoć. Kroz ovo delo, svako može da pronađe ne samo nove informacije, već i dublje razumevanje i podršku. Autor donosi nadu da, bez obzira na tešku prošlost, budućnost može verdrija i ispunjenjenija.
Ovo delo je osvežavajuće i dobrodošlo osveženje u svetu terapije, koje nam pruža novi vid mogućnosti suočavanja sa realnošću traume, da istražimo kako da je najbolje tretiramo i da se kao društvo posvetimo nalaženju svih mogućih načina prevencije.
Knjigu preporučuju Anesa Vilić, aktivistkinja za unapređenje mentalnog zdravlja, kao i autorka predgovora za srpsko izdanje dr Tijana Mitrović, psihološkinja i psihotrapeutkinja.