Nesebična podrška porodici Jurić u danima iščekivanja da se usvoji Tijanin zakon, osim u sećanju nacije, ostaće trajno zabeležena i na brojnim fotografijama.
Na mnogima od njih i nakon pet, deset i više godina ostaće ovekovečeni gestovi kojima su ljudi državi skretali pažnju da mora da podrži inicijativu roditelja i da ispravi nedostatke postojećih zakona koji se tiču bezbednosti.
Osim iz Srbije, podrška je stizala iz regiona, bivših jugoslovenskih republika koje su se tih meseci, od inicijative do usvajanja izmena zakona, udružile u istom cilju.
KRISTINA JURIĆ
Tijanina tragična sudbina duboko je potresla Kristinu Jurić iz Pazina. Još u vreme potrage, nadajući se da će se Tijana vratiti porodici, Kristina je donela odluku da će za nju trčati maraton koji ju je čekao u Istanbulu. Ova žena danas priča da je to bio možda i njen poslednji maraton, a istrčala ih je mnogo – u Njujorku, Parizu, Berlinu, Lisabonu, Atini.
Polumaratonima i maratonima počela je da se bavi pre 10 godina u okviru Sportskog društva „Trickeri“ iz Pazina. Sport je njen način života, ali najveću ljubav oseća prema atletici i trčanju kojim se bavi od 11 godine. Osvajala je brojna odličja u raznim uzrastima, trčala za seniorsku državnu reprezentaciju, a najbolje rezultate nizala je u sprinterskim disciplinama od 100 do 400 metara. Maratoni istrčani nakon saznanja da je Tijana ubijena, biće za nju zauvek posebni.
– U sklopu svojih priprema za maraton krajem oktobra prošle godine, istrčala sam polumaraton u Ljubljani za Tijanu i tada sam prvi put nosila zeleni dres sa njenim imenom. Sredinom novembra iste godine istrčala sam maraton u Istanbulu u spomen na Tijanu, sa porukom da se njena tragična sudbina više nikada ne ponovi, a da njen prerani odlazak posluži za neke više i svetije ciljeve. Moje Sportsko društvo „Trickeri“ bilo je među organizatora Istarske zimske lige u trčanju, te sam na prvom kolu te lige, u Puli krajem novembra, trčala u Tijaninom dresu. Nakon toga sam taj dres zajedno sa svojim medaljama iz Ljubljane i Istanbula poklonila Tijaninom ocu, Igoru. Onda se desila inicijativa za donošenje Tijaninog zakona i želja mi je bila da na svoj način pružim podršku. Početkom marta ove godine, sa svojim članicama ŠRK „Vita“ iz Pazina učestvovala sam na Novosadskom polumaratonu u roze dresu sa natpisom „Podrži Tijanin zakon“. Tom prilikom sam posetila Suboticu i Tijanin grob – priseća se Kristina svih događaja.
Tijanu nije poznavala, ali kaže da neke ljude tuđe sudbine posebno taknu. Danas, ova srećno udata žena i majka dvoje dece, kaže da joj sport daje snagu da se izbori protiv zdravstvenih problema.
– Upravo se kroz trčanje lakše nosim sa svim što život nosi. To je moja snaga, moja uteha, moja sreća – kaže Kristina.
Tijanina sudbina povezala ju je sa Renatom Todorovskom iz Makedonije.
RENATA TODOROVSKA
– Niko nije ostao ravnodušan na ono što se dogodilo Tijani. Ta vest je pogodila i nas koji ne živimo u Srbiji – počinje svoju priču Renata Todorovska iz Velesa.
Sa decom radi 21. godinu i sa njima intenzivno preživljava i lepe i teške trenutke. Vest o tragediji na severu Srbije početkom avgusta prošle godine, primila je s nevericom. U mesecima koji su usledili iskazala je želju da učestvuje u aktivnostima „Fondacije Tijana Jurić“, pre svega humanitarnim. Uspela je da pokrene veliki broj Makedonaca da se uključe i doprinesu akciji prodaje majica sa Tijaninim likom ne bi li zajedno sa susedima u Srbiji, prikupili novac za lečenje obolele dece.
– U svemu tome nisam bila sama. Uvek su uz mene bili moji Makedonci, posebno moji učenici kao najveća podrška. Učestvovali smo u podršci donošenja Tijaninog zakona i to smo radili masovno preko društvenih mreža. Kada je zakon usvojen, svi smo bili srećni i zadovoljni. Nakon toga je pokrenuta humanitarna akcija prodaja majica na koju su se Makedonci masovno odazivali. Bilo je dovoljno da pomenem Tijanino ime i ljudi su istog momenta bili spremni da pruže podršku. Tada sam shvatila da tragedije nisu samo lične, već da one i povezuju ljude. U prvoj akciji koju sam pokrenula odazvalo se oko 50 ljudi koji su želeli da kupe majicu sa Tijaninim likom. Ponosna sam na svoje Makedonce, na njihovo veliko makedonsko srce, na moje učenike koji su sve vreme uz mene, uz Tijanu i porodicu Jurić – kaže ova mlada žena.
Trenutno živi u Izmiru gde takođe širi ideju o „Fondaciji Tijana Jurić“. Kaže da bi želela da se granice humanosti otvore.
– Neka naša dela osiguraju bolju budućnost za našu decu – poručila je Renata Todorovska.
Bojana Latinović
Foto: Facebook
