NEUGASLA BAJKA (Ili sećanje na Tijanu Jurić)

Tode Nikoletić
Crvenka, 14. decembar, 2014. godine

Sad biser spava u svojoj školjci
Lovac je sklopio lepote sjaj.
Njen neiznošeni kaputić grizu
Moljci,
Početak svitanja a već je kraj.

U dnu oka ko u dnu dana
Lepota njena bljesne ko tren,
Koprca se suza neisplakana,
Srna je postala vuku plen.

O, Sunce ako ti narastu ruke
Čuvaj taj grumen osmehom tkan,
I uz čarobne ptičije zvuke
Podari joj najlepši san.

I krila daj joj da bude spremna
Za novi put i lepši let,
A ti je vrati carice zemna
I pretvori opet u biser cvet.

Tad nikad neće zgasnuti bajka
Kao ona noć zla i pijana,
I znaće zauvek otac i majka
Da se vratila njihova Tijana.