Osmi po redu webinar održala je Vanja Gorjanac iz Centra za sigurniji internet (CSI) iz Osijeka, na temu „Zaštita privatnosti i kako bezbedno koristiti intenet“.

Ova organizacija poslednje tri godine ostvaruje značajne rezultate na polju zaštite dece na internetu, a od njihovih predavača se uvek može čuti nešto novo. Gorjanac je u uvodnom delu izlaganja pojasnila šta se podrazumeva pod pojmom „digitalni otisak“.

– Svaki lični podatak koji se na internetu može povezati sa vama, ulazi u vaš digitalni otisak. Vaši lični podaci koje sami ostavljate na društvenim mrežama – ime, prezime, mesto stanovanja, škola koju pohađate, vaša interesovanja, fotografije i video sadržaji, komentari koje pišete ispod sadržaja koje drugi postavljaju. Digitalni otisak je vaš trag u digitalnom svetu. Za razliku od stvarnog sveta, ovaj trag je skoro nemoguće obrisati, rekla je predstavnica Centra za sigurniji internet.

KAKO ZAŠTITITI SVOJU PRIVATNOST NA INTERNETU?

#1 KADA VAS PITAJU, VI NE KAŽETE

Prilikom otvaranja profila na novim društvenim mrežama, nije nužno ostavljati sve podatke, bez obzira što se to od nas traži. Postoje oni obavezni podaci poput imena i prezimena, ali i oni koji nisu obavezni i koje ne treba ostavljati nikad, poput broja telefona, adrese stanovanja, škole koju pohađate.

#2 KOLAČIĆI

– Sigurna sam da ste čuli za pojam „cookies“ (kolačići). Kolačići su male datoteke koje se nalaze na sajtovima koje posećujete, i oni prikupljaju podatke o tome koje članke čitate, koje sadržaje pretražujete. Onda kada se jednog dana ponovo vratite na tu stranicu, sadržaj će biti prilagođen vašim interesovanjima. To i nije tako loše, jer je vama zanimljiv sadržaj dostupan bez puno traganja. Međutim, ovako se na jedan način narušava vaša privatnost, odnosno sloboda odlučivanja onoga šta želite. Ono što je dobro, jeste to da mi sami možemo upravljati kolačićima. Kako bismo sprečili da naše podatke prikuplja neka treća strana koja može „upasti“ na stranicu ili sajt koji čitate, možete u postavkama privatnosti Google Chrome ili drugih pretraživača koje koristite, pronaći opciju „kolačići“, a onda i sledeću stavku „blokiraj kolačiće trećih strana“. Tako zapravo sprečavate da neka stranica koju vi niste želeli da posetite i koja vas ne zanima, ne prikuplja dalje podatke o vašoj aktivnosti, istakla je Gorjanac.

#3 LOZINKE

Dobra lozinka treba da bude lako pamtljiva, ali ne i jednostavna. Treba da bude kreirana od slova – manjih i većih, od brojeva i znakova. Svoju lozinku ne treba da delite ni sa kim.

#4 JEDNOM NA INTERNETU, ZAUVEK NA INTERNETU

Pre nego što svoju fotografiju ili video postavite na društvene mreže, razmislite ko će sve to gledati – vaši roditelji, nastavnici, drugari iz škole. Razmislite i pre nego što neku fotografiju ili video pošaljete prijateljima. Nikad ne znate da li ćete nekad možda doći u sukob, pa će ta osoba poželeti da vas možda zloupotrebi. Takođe, ako vama prijatelji šalju svoje sadržaje, nemojte kršiti njihovo pravo na bezbednost i privatnost.

#5 DRŽITE SVOJE LIČNE PODATKE ZAKLJUČANIMA

– Ovde je bitan pojam „phishing“ koji se najčešće vrši putem mejla. Doslovce bi značio „pecanje ljudi preko mejla“. Vrši se tako što određeni ljudi koji su spremni da zloupotrebe druge osobe, šalju mejlove koji u sebi sadrže link do stranice koja je zapravo lažna. Ta stranica služi da bi, oni koji se „upecaju“, ostavili svoje lične podatke, a sve kako bi navodno dobili neke nagrade, ostvarili neke popuste. Traže se obično lični podaci, kreditna kartica, bankovni račun. Dakle, ako vidite sumnjivi mejl, nemojte ga ni otvarati. Oni se šalju isključivo s namerom da iskoriste lične podatke. Ne možete uticati na to ko će vam slati mejlove, ali možete zaštititi vaš računar antivirusnim programom, redovno proveravati da li je sistem ažuriran, kaže Vanja Gorjanac.

#6 ZATVORITE VRATA PRE NEGO ŠTO OTVORITE SLEDEĆA

Skloni smo da, dok koristimo internet, otvorimo po nekoliko „tabova“ (kartica ili prozora). Ukoliko među tabovima imamo i otvoren mejl, Fejsbuk nalog, izlažemo se riziku da ostale otvorene stranice prikupe naše lične podatke. Stoga, savet je izlogovati se i nastaviti dalje sa surfovanjem po internetu.

#7 KO SE PRIKAČIO NA VAŠU MREŽU

– Kada ste kod kuće, obratite pažnju da li se neko prikačio na vaš kućni internet, naročito ako je bežičan, jer postoji mogućnost da neko presretne vaše podatke. Na svoj lični wi-fi morate staviti šifru. Takođe, kada ste van kuće i spajate se na bilo koju otvorenu mrežu, wi-fi, i logujete se na neki od svojih profila na društvenim mrežama, izloženi ste tome da vaši podaci dospu u ruke hakera ili osoba koje nemaju dobre namere, rekla je Gorjanac učenicima.

#8 SIGURNOST JE DVOSMERNA ULICA

Mreže ili platforme poput Fejsbuka, Snapchata, Twittera, Gmaila, prikupljaju naše podatke, ali malo nas zna gde ih one zatim skladište. Iz tog razloga, prilikom pristupa nekoj novoj društvenoj mreži, pročitajte uslove i pravila korišćenja.

#9 ŠTA VELIKA SLOVA DAJU, MALA UZIMAJU

Ovo pravilo se odnosi na uslove korišćenja određene stranice ili mreže. Kada je reč o Fejsbuku, treba da proverimo šta ta mreža prati od naših podataka i aktivnosti. U opciji „privacy settings“ vrlo lako možemo odabrati kako i kome mogu da se prikazuju naši sadržaji. Određene sadržaje možemo ograničiti i neke osobe ih ne mogu videti, i samim tim, niko nepoznat ne može preuzeti vašu sliku, video, podatke, i eventualno ih zloupotrebiti.

#10 KO JE GLAVNI U ZAŠTITI PRIVATNOSTI ?

Vanja gorjanac postavila je učenicima pitanje koje se odnosi na odgovornost za sigurnost na internetu.

– Ko je glavni u zaštiti privatnosti? Svi mi. Mi smo ti koji kreiramo sadržaje. Mi smo ti koji treba da znamo kako da čuvamo svoju ali i tuđu privatnost, kako da prepoznamo opasne situacije, i načine kako da se od njih klonimo i sačuvamo, rekla je na kraju Gorjanac.

Svi webinari dostupni su OVDE

Bojana Latinović