Advokat Zoran Jakovljević: Roditelje su bol i patnja naterali da menjaju zakone

Nakon što je Vlada Srbije rekla „da“, „Tijanin zakon“ čeka odluku narodnih poslanika. Od njih sada zavisi da li će biti promenjen sporan član 72. Zakona o policiji, koji ne definiše precizno načine i vreme potrage za nestalim licem. 

Smatra se da će izmene koje je inicirao Igor Jurić, otac tragično nastradale Tijane Jurić, sistem učiniti efikasnijim i bezbednijim.

U razgovoru sa srpskim advokatom i bivšim javnim tužiocem, Zoranom Jakovljevićem, govorimo o inicijativama nekoliko roditelja u Srbiji da se nakon smrti njihove dece promene odredbe zakona koje su se pokazale kobnim i sa tragičnim ishodima.

advokat-jakovljevic

Nakon Zojinog, Tamarinog i Marijinog zakona, pred narodnim poslanicima je i „Tijanin zakon“, izmena dela postojećeg Zakona o policiji. Šta nam danas govori situacija u kojoj roditelji moraju da iniciraju izmene članova pojedinih zakona? Da li su ti zakoni u startu loše napisani?

Zoran Jakovljević: Sa velikom žalošću moram konstatovati da je bilo potrebno da nestane nekoliko mladih života, pa da se društvena zajednica, pojedini državni organi i stručna javnost trgne iz potpune učmalosti i uradi ono što je bilo neophodno uraditi daleko ranije. U momentima tranzicije u kojoj se našla naša država, zaboravilo se na to šta je svrha pravnog sistema, šta je osnovna crta funkcionalnosti pravosudnog sistema, odnosno motivacija određenih zakona i normativnih rešenja. Mi smo u poslednje vreme bili vešti samo u jednoj stvari – da prepišemo zakone nekih drugih država, ali smo bili toliko loši da ono što je zaista vredno izignorišemo, što me tera da pomislim da mi u stvari kao društvo nikada i nismo imali želju da istinski rešimo probleme naše države, zaštitimo nejake i one kojima je zaštita najviše potrebna, već smo sve činili iz nekih marketinških razloga i s motivacijom lakih poena i isticanju u oročenom vremenskom intervalu.

Tri od navedena četiri zakona tiču se bezbednosti naše dece, koliko društvo dobija njihovim usvajanjem ?

Zoran Jakovljević: Mišljenja sam da naša država ima dobre zakone, međutim, problem je u nama, odnosno u tome što mi, pravnici i službena i odgovorna lica, nikada odredbe naših zakona nismo tumačili u njihovom najboljem duhu, nego smo kao jedna izrazito primitivna nacija, uvek tražili „rupe“ u zakonu i trudili se da postojeće propise izigramo i u tome se ogledala naša pravnička veličina i tradicija.

Kako posmatrate odgovornost države u prihvatanju ovih izmena koje su, gledano realno i iz ugla široke javnosti, očigledno opravdane?

Zoran Jakovljević: Oni koji sede u skupštinskim klupama ne shvataju zašto su tamo i šta je njihova uloga i uloga državnog organa kojeg predstavljaju, ruke dižu i tastere stiskaju samo kako bi se promovisali i bili viđeni na naslovnoj strani nekih dnevnih novina. Uprkos tome, postoje roditelji, braća, sestre, babe i dede, koje su ljudski bol i patnja, kao i ljubav prema onima koje su izgubili, naterali da nešto preduzmu u cilju sveopšteg dobra i zaštite neke druge mlade živote. Upravo stoga ističem da je bila veoma značajna uloga i inicijativa roditelja dece žrtava. Ali verujte mi da usvojeni zakoni, ukoliko se ne budu primenjivali u svom osnovnom duhu, predstavljaće još jednu farsu u nizu onih koje smo mogli da vidimo u poslednje vreme. Napred pomenuti zakoni, u svakom slučaju su pokazatelj da se ipak nešto pokrenulo s mrtve tačke, ostaje samo da se vidi u kojoj meri i s kojom ozbiljnošću će ih državni organi praktično implementirati u pravni sistem. Potpuno sam siguran da postoje oni, a pre svega mislim na organe MUP-a koji i pored teške situacije, nedostatka ljudstva i tehničko-materijalnih sredstava, daju sve od sebe i ove odredbe primenjuju u zaista najboljem duhu pravne norme.

Vaše mišljenje kao pravnika, a zatim i građanina Srbije, konkretno o značaju usvajanja „Tijaninog zakona“.

Zoran Jakovljević: Mislim da je pouka svega napred iznetog, da kao društvo i nacija moramo biti mudri i elokventni i preventivno delovati u kolektivitetu u odnosu na sve nedaće koje nas mogu zadesiti, a ne od naše dece praviti religijske mučenike.

Bojana Latinović

Foto: kurir.rs

Postani član CNZD!

Da li ćeš pomoći ako znaš da možeš? Sada je tvoja prilika – podrži našu misiju i rad učlanjenjem u zajednicu koja okuplja ljude kojima je prioritet bezbedno odrastanje dece u Srbiji.

blank

Bezbedna priča

Posetite zvanični podkast Centra za nestalu i zlostavljanu decu