Njegov život, stavovi, uticaj na okolinu i osobe sa kojima živi i radi, direktno su povezani sa sportom kojim se bavi od najranijeg detinjstva.
Kao fudbalski golman, karijeru je gradio najpre u rodnoj Srbiji, a zatim nastavio uspešno da igra u inostranstvu, gde smo ga zatekli i u vreme ovog intervjua. Sa Željkom Brkićem razgovarali smo ne samo o sportu, već i o važnim momentima u odrastanju, vaspitanju, i pojmu bezbednosti. Nakon Vojvodine i još nekoliko reprezentativnih klubova, Brkić danas igra za Udineze. Pored bavljenja sportom, naš sagovornik je i diplomirani profesor istorije. Željko Brkić je pružio veliku podršku porodici Tijane Jurić, i kao mnogi sportisti, pokazao da je humanost u samom vrhu njegovih najboljih osobina.
Koliki je uticaj sport imao da se izgradite kao osoba?
Željko Brkić: Sport je mnogo uticao na moj fizički i mentalni razvoj. Kroz sport sam uspeo da savladam i razvijem različite veštine i osobine. Samokontrola, disciplina, upornost, istrajnost, samo su deo tih osobina, i ono što je važno reći, većina uspešnih sportista ih poseduje. Generalno, za bilo koju vrstu progresa – da li govorimo o sportu, nekoj drugoj profesiji ili životu uopšte, osobine koje sam nabrojao fundamentalne su za razvoj uspešne i zdrave individue.
U kojoj meri su bili važni oni od kojih ste učili, treneri uz koje ste i trenirali ali i stasavali, da li ste sa njima osim sticanja znanja na polju sporta, učili i „životnu školu“?
Željko Brkić: Na moju sreću, imali su veliki uticaj u mom životu. Tokom karijere, imao sam sjajne trenere od kojih sam dosta toga naučio. Naročito dok sam još sazrevao kao mlad igrač u juniorskim kategorijama, a posle i u prvom timu. I danas ima njih nekoliko kojima dugujem zahvalnost što sam istrajao u sportu i što su mi svojim iskrenim savetima pomogli da prebrodim i savladam i one teške trenutke koje prate svakog sportistu u karijeri i da postanem jača ličnost koja će u budućnosti, kada odraste, biti sposobna za samostalno funkcionisanje u različitim situacijama i sredinama. Sa njima sam stalno u kontaktu i bez obzira koliko se znamo, od njih svaki put čujem nešto novo, i učim. Čovek se uči dok je živ.
Kakvo je bilo Vaše odrastanje u Novom Sadu? Da li danas taj grad smatrate dobrim mestom za odgajanje dece?
Željko Brkić: Moje detinjstvo je bilo jako lepo i zanimljivo. U njemu su zaokružena mnoga lepa iskustva, sećanja, druženja, prijateljstva koja su ostala za ceo život. Tada je bilo malo drugačije vreme. Nije bilo mobilnih telefona, interneta i društvenih mreža, odrastali smo u školskim dvorištima, uz loptu, klikere, sličice… Novi Sad je i dalje adekvatan grad za kvalitetno odrastanje omladine. Dosta zelenila, parkova, sportskih terena i klubova, kej, Štrand, i još mnogo drugih mesta i mogućnosti koje pruža Novi Sad, jesu od izuzetnog značaja kao podloga za kvalitetnije odrastanje dece u gradu i njihovo pravilno usmeravanje u tom osetljivom periodu.
U Srbiji se trenutno čeka usvajanje „Tijaninog zakona“ koji će značajno poboljšati reakciju nadležnih službi u slučajevima nestanka osoba. Kakvo je Vaše mišljenje o ovoj inicijativi?
Željko Brkić: Upoznat sam sa kampanjom za usvajanje „Tijaninog zakona“ i tu inicijativu sam podržao od početka. Smatram da je takav zakon, odnosno takve izmene, neophodne našem društvu za bolju zaštitu i sigurnost naše dece. Među građanima vlada nepodeljeno mišljenje oko njegove neophodnosti, tako da ne vidim razlog da on ne bude usvojen i od strane države. Nadam se u što skorije vreme!
Da li ste upoznati sa sistemima i organizacijama poput „AMBER alert“ koje pomažu potragu za nestalom decom i rade neprestanu edukaciju o zaštiti i bezbednosti dece?
Željko Brkić: Naravno, čuo sam za „AMBER alert“, ali ta organizacija u Italiji ne postoji pod tim imenom. Postojanje takvih organizacija izuzetno je važno i njihov rad bi trebao da se nadoveže na rad države, ne bi li se dobio jak bezbednosni sistem.
Gde vidite sebe u budućnosti, da li ćete ostati u sferi sporta?
– Kada budem završio karijeru, sebe vidim u Novom Sadu, a čime ću se baviti – još nisam odlučio – rekao je Brkić na kraju razgovora.
Bojana Latinović
Foto: Facebook/zeljkobrkic