Da li su nam potrebne društvene mreže za decu mlađu od 13 godina?

Najnovija vest iz sveta interneta je da Fejsbuk tim priprema novu aplikaciju – Instagram Kids, odnosno Instagram za decu.

Instagram Kids bio bi namenjen za decu mlađu od 13 godina. Šta ovu aplikaciju čini drugačijom od regularnog Instagrama? Odsustvo reklama. Sve ostalo je isto.

Na internetu već postoji Youtube za decu kao i dečiji Majkrosoft pretraživač koji navodno omogućava bezbedno surfovanje za mališane koji bi da provode vreme na internetu.

Stručnjaci ove novosti u vidu deci prilagođenih aplikacija nisu dočekali raširenih ruku. Zašto?

  • Olakšavanje predatorima da dopru do dece

Izolovanjem najmlađih korisnika interneta na jednu platformu, kreirali bismo sigurno mesto za predatore koji ionako nemaju poteškoća da pronađu i kontaktiraju decu na društvenim mrežama. Veliki broj roditelja bi poželeo da zna šta mu dete radi na mreži pa bi onda i sami morali da kreiraju nalog na ovoj aplikaciji, a time bi stvorili mešanje sadržaja za decu i odrasle, što bi izjednačilo Instagram za decu i Instagram za odrasle.

  • Deca mlađa od 13 godina ne bi trebalo da imaju nalog na društvenim mrežama

Ovo je tabu tema. Svi znamo makar jedno dete koje je uz pomoć roditelja ’’prevarilo sistem’’ i kreiralo nalog na nekoj mreži. Da li je to zaista neophodno? Da li dete od 7 ili 10 godina zna da filtrira sadržaj, u smislu da zna šta treba da objavi javno, a šta da zadrži za sebe? Odgovor je lak — Ne zna.

Deca ispod 15 godina su najlakše mete za predatore. Željni da se dokažu u društvu, naivni i neupućeni u opasnosti koje mogu da ih snađu, oni u kontaktu sa zlostavljačem pristaju na sve. Zbog ovoga je mnogo sigurnije da dete mlađe od 13 godina nema mogućnost da na svoju ruku objavljuje fotografije i video snimke. Umesto toga, roditelj može da mu omogući da iskustvo na društvenim mrežama stiče konzumirajući sadržaj sa njih, preko roditeljskog naloga. Na ovaj način roditelj može da kontroliše šta dete radi, šta gleda i sa kime komunicira, i to ne u vidu špijunaže, već kako bi detetu objasnio zašto je nešto opasno, neprimereno i kako može da se zaštiti.

  • Internet zavisnost nije mit  Postoji i najzastupljenija je kod dece.

Prema istraživanju koje je sprovela AACAP (Američka akademija za dečiju i adolescentsku psihijatriju) deca između 8 i 12 godina provedu više od 1200 sati na internetu. Dakle, oni 1200 sati godišnje troše na sadržaj koji uglavnom nije edukativan i primeren njihovom uzrastu. Umesto da za to vreme razvijaju veštine koje će im pomoći u školi i pri daljem snalaženju u društvu, oni se izoluju u male svetove koji stimulišu njihove mozgove na pogrešan način. Deca postaju nervozna i tužna kada nemaju tablet ili telefon u rukama, roditelji u želji da ih uteše ne ograničavaju vreme provedeno na ovim spravama i tako iz najbolje namere stvaraju internet zavisnike.

Da zaključimo: Deci nije potrebna još jedna platforma koja će ih stimulisati da duže budu na internetu. Takođe, deci ne treba još jedna aplikacija u telefonu koja im servirati lažne vrednosti i ubeđivati ih da kupe igračke, patike ili igrice ,,koje će im život učiniti neverovatnim!’’. Deci treba edukacija kako da se bezbedno služe platformama koje postoje, a roditeljima uputstvo kako da deci omoguće vreme na internetu, a da im to ne bude osnovna alatka za vaspitanje.

Postani član CNZD!

Da li ćeš pomoći ako znaš da možeš? Sada je tvoja prilika – podrži našu misiju i rad učlanjenjem u zajednicu koja okuplja ljude kojima je prioritet bezbedno odrastanje dece u Srbiji.

blank

Bezbedna priča

Posetite zvanični podkast Centra za nestalu i zlostavljanu decu

Budite deo zajednice koja brine o deci!

Prijavom na naš newsletter dobijate pristup vrednim resursima za roditelje i profesionalce koji rade sa decom, i prvi saznajete detalje o događajima koje organizuje Centar.

Uspešno ste upisali Vašu email adresu!