Studenti-članovi Udruženja za uporedno pravo, organizovali su tribinu o „Tijaninom zakonu“ u amfiteatru Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

Oko 350 studenata prava došlo je da sasluša Igora Jurića, koji je nakon Tijanine tragične smrti rešio da zauvek promeni pitanje bezbednosti u državi.

Objašnjavajući kako je pokrenuo inicijativu, on je studentima pojasnio da je „Tijanin zakon“ samo jedan korak ka boljoj bezbednosti i da na tom putu postoji još niz birokratskih prepreka poput onih u Zakonu o krivičnom postupku, koji sada onemogućavaju brzo lociranje mobilnog telefona nestalog lica. On je objasnio da je aktuelna procedura u slučaju nestanka lica duga i komplikovana, da se sastoji od obaveštavanja policije, javnog tužioca, a zatim iz sudije koji tek kada donese procenu o realnoj opasnosti, izdaje pismeno obaveštenje o opravdanosti lociranja mobilnog telefona. „Takav birokratski postupak predstavlja gubitak dragocenog vremena dok se neko možda bori za život, zbog čega moramo ozbiljno da razmišljamo o promeni određenih zakonskih procedura“ – rekao je on.

– Evropska statistika pokazuje da u slučaju otmice 75 odsto otete dece biva ubijeno u roku od 3 sata. Takva je bila i Tijanina sudbina. Policija će sada, posle Tijaninog slučaja koji je jako svež, možda i zaobići neke procedure u sitaucijama nestanka dece, samo da se ne ponovi Tijana. Međutim, šta će se desiti jednog dana kada prođe određeno vreme i kada se Tijana možda zaboravi – kako će policija tada reagovati? Kada su maloletna lica u pitanju, taj Zakon o krivičnom postupku mora da se menja, policija mora da dobije veća ovlašćenja. Mi ćemo u narednom periodu pokušati da uvedemo i „AMBER Alert“ sistem obaveštavanja koji funkcioniše u Americi i u 12 zemalja Evrope, a koji vrlo brzo i efikasno alarmira celu zemlju kada jedno dete nestane. Fondacija „Tijana Jurić“ je član te međunarodne organizacije od avgusta 2015. godine i to nam daje šansu da sistem za obaveštavanje bude uveden i u Srbiju. To je još jedan stepenik ka većoj bezbednosti dece u državi za koji ćemo se boriti – istakao je Igor Jurić.

O manjkavosti srpskog zakonodavstva na tribini je govorio i Branislav Simonović, profesor kriminalistike Pravnog fakulteta u Kragujevcu.

– U julu 2014. kada je nestala Tijana, nestala je još jedna devojčica koja je kasnije bila silovana i ubijena. Nakon toga, u septembru, ista sudbina dogodila se devojčici u Zaječaru. Sada imamo nestanak devojke iz Kraljeva o kojoj se ni dve nedelje od nestanka ne zna ništa. Svaka policija na svetu, pa i naša, ima pravilo o blokadi terena. Kad se desi neko razbojništvo, ubistvo, policija je dužna da blokira određeni teren i u svetu se smatra da ta blokada mora da bude u prečniku od 50 kilometara. Postoji i kod nas ideja o blokiranju terena, ali u Tijaninom slučaju to nije urađeno na vreme. Iz očevog izlaganja vidimo da je ubica kružio tim mestom nakon što je oteo Tijanu i da je policija blokirala teren na vreme, on bi bio zadržan na licu mesta i možda bi dete bilo spašeno. To je jedna ozbiljna sistemska greška – rekao je profesor Simonović.

Na tribini je bilo reči i o merama protiv pedofila i kaznama koje bi trebale da ih prate nakon izvršenja krivičnih dela. U tom pravcu, Igor Jurić je podržao inicijativu za hemijsku kastraciju rekavši da se protivi uvođenju smrtne kazne, ali da se zalaže za doživotnu robiju pedofila i formiranje javno dostupnog registra sa svim imenima pedofila koja bi bila dostupna javnosti. U sadašnjem registru, rekao je on, ne postoji nijedno zavedeno ime, a dobro je poznato koliko je pedofila u poslednjih nekoliko godina u Srbiji uhapšeno, kao i to da oni žive među nama.

Sa ovom konstatacijom složio se i profesor Simonović istakavši da su kazne pedofilima nedozvoljeno blage, a sudski postupci nedozvoljeno dugi.

– Vrlo je teško da jedna država uvede takav registar sa slikom, imenom i prezimenom, svim podacima o pedofilu i krivičnom delu koje je izvršio, jer se javljaju organizacije za ljudska prava. A čija su prava veća? Mi imamo ovde situaciju borbe prava deteta koje nema ni osamnaest godina i na drugoj strani prava pedofila. Ako treba da gledamo ta dva prava, za mene ne postoji nikakvo vaganje – istakao je profesor Simonović.

Na tribini je bilo reči i o izveštavanju srpskih medija u vreme donošenja „Tijaninog zakona“ koji su u kontinutitetu mesecima održavali pritisak i na taj način pozivali državu na odgovornost prema bezbednosti građana, pre svega dece.

Bojana Latinović

Foto: Udruženje za uporedno pravo Kragujevac