Ropstvo, trafiking, belo roblje, trgovina organima, trgovci ljudima, pojmovi su o kojima sve češće slušamo, ali sa određenom rezervom u svesti da se to dešava „tamo, negde i nekome“.

Nesvesni činjenice da ni Srbija ne odoleva zlu kakva je trgovina ljudima, često vesti o trgovcima ljudima i žrtvama ne doživljavamo kao nešto što sutra može biti deo svačije svakodnevnice.

Stručnjaci koji se bave ovim pitanjima i opsežnim istraživanjima, idu do te mere da se infiltriraju među trgovce ljudima ne bi li dobili profil jednog trgovca, načine vrbovanja i odgovore na pitanja kako završavaju žrtve. Neki od njih okrenuti su isključivo žrtvama, njihovim iskustvima nakon kidnapovanja, ropstva, mučenja.

Srpski pisac i novinar Vlada Arsić, autor je knjige „Nestale u magli“ koja svedoči o surovim ishodima i uništavanjima života mladih devojaka. Svoja dugogodišnja istraživanja i saznanja prenosi i na javnim tribinama za mlade i odrasle osobe. Konstantno praćenje jedne od najvećih pošasti 21. veka, omogućava mu da uvek iznosi aktuelne informacije o načinima kojima se žrtve vrbuju i kako se na kraju njima trguje.

– Jedan od mamaca kojima se devojke uvlače u lanac ropstva jesu oglasi za zaposlenje u inostranstvu. To nikada nisu oglasi kojima se traže devojke za poslovnu pratnju, igračice, animir dame. Naprotiv, tim oglasima se uvek traže bebi-siterke, pomoćnice u kuhinji, restoranu, sobarice. Umorne od situacije u zemlji u kojoj je posao neizvesna stvar, željne sigurnog materijalnog stanja, devojke su spremne da sa svojim dokumentima što pre napuste zemlju. Kada naša carina i policija na Horgošu ili Kelebiji vide kombi u kojem je 7-8 devojaka, vrlo često mogu da naslute o čemu je reč. Tada pokušavaju da razgovaraju sa njima, ali onda nastaje problem, jer devojke u njima ne vide saveznike nego nekoga ko će možda sprečiti realizaciju njihovog sna. Onda ćute, povlače se u sebe, policijski službenici za to vreme pokušavaju da saznaju da li one znaju gde idu i šta će tamo raditi, da li nešto znaju o agenciji preko koje idu, ali nažalost ostaju bez odgovora. Policiji su u tom trenutku vezane ruke, zato što krivičnog dela nema. Onog trenutka kada devojka izađe iz zemlje i kada joj uzmu pasoš da bi navodno regulisali njen boravak, tog trenutka ona postaje “igla u plastu sena“ – kaže Arsić i dodaje da od tada više niko ne može znati da li se ta devojka nalazi u Italiji, Skandinaviji, da li je živa ili mrtva.

U nastavku svog izlaganja na jednoj od tribina o bezbednosti, Arsić je ispričao šta se dešava kada devojka postane osoba bez identiteta u tuđoj zemlji, bez igde ikoga.

– Onda kada biva uvučena u lanac ropstva, dešava joj se nešto najgore što jedno ljudsko biće može da zadesi. To je nešto što ne možete ni u najgorim snovima da zamislite. Nije reč samo o fizičkom batinjanju, seksualnom zlostavljanju, mučenju bez hrane i vode, već načinu na koji „trgovci“ tretiraju te devojke – kao meso. Zamislite 10 do 15 potpuno nagih devojaka koje se izvedu na jednu binu da bi neka muška komisija odredila zapravo čemu će one služiti – da li za elitnu prostituciju, uličnu ili nešto treće, a pri tome komisiju čine oni koji bi takve radnje trebali da spreče – tužioci, advokati, policijski službenici. Oni su tu zato što je trgovina ljudima jedna od najprofitabilnijih kriminalnih delatnosti. Gde je profit – tu su pare, gde su pare – tu je korupcija i zato je jako teško boriti se protiv trgovine ljudima – istakao je Arsić.

Vlada Arsić i Igor Jurić na jednoj od tribina o bezbednosti

Postoje mnoge sumnje da one devojke koje kao mlade bivaju uvučene u lanac ropstva i prostitucije, ni 10-15 godina nakon svakodnevnog iskorištavanja, ne izlaze iz tog začaranog kruga. Neki pokazatelji ukazuju na to da onda kada dođu u status „istrošene robe“, one postaju žrtve trgovaca organima, te da nijedna iz tog „pakla“ ne izlazi živa.

U Srbiji postoji vladina organizacija Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima i nekoliko nevladinih organizacija koje se bore protiv trafikinga, među kojima prednjači NVO „Astra“.

OGLAS ZA RAD U HOTELU – SLUČAJ DEVOJKE KOJA JE POSTALA ŽRTVA

Primer lažnog oglasa za posao bio je mamac za devojku iz Sente koja je posredstvom agencije „Imperial Recruitment Agency“ otišla u London sa željom da radi u jednom od hotela. Nakon dve nedelje boravka njoj se izgubio svaki trag. Njeni roditelji tražili su način kako da dođu do informacije gde se ona nalazi i da li je dobro, sve dok njen momak nije ostvario je kontakt sa Fondacijom „Tijana Jurić“ koja je alarmirala NVO „Astra“ i tako je pokrenuta opsežna potraga u saradnji sa agencijama iz Londona koje se bave potragom za nestalim osobama. Hrabra devojka je na kraju pronađena u jednoj od bolnica, bez dokumenata i u to vreme još nije mogla sa sigurnošću da potvrdi šta je moglo da stoji kao krajnji cilj nakon vrbovanja kroz lažni oglas.

Bojana Latinović

Foto: justice-network.org, tampabay.com