piše: Vlada Arsić
Klonim se ljudi koji se razumeju u sve. Onih koji se podjednako razumeju i u medicinu i u zakone, i u tehničke karakteristike pojedinih automobila ili mobilnih telefona i u porođaj žena. Bukvalno u sve. I ne samo da se razumeju, već im nije teško da o tome laprdaju u svakoj prilici, da komentarišu, da nameću svoje stavove po svakom pitanju. Jer oni, jednostavno, sve znaju! Osim jednog: da ne znaju ama baš ništa!
Medicina je odavno ovo definisala kao Daning-Krugerov efekat, kognitivni poremećaj osoba s manjkom znanja i veština u nekoj oblasti koje, istovremeno, pate od iluzorne superiornosti, greškom verujući da je njihovo znanje mnogo veće nego što zapravo jeste.
Sve do pojave Interneta, društvenih mreža i mogućnosti da čitaoci javno komentarišu sve što pročitaju u novinama ili portalima, nismo ni znali koliko ima takvih pacijenata oko nas. A sada se, ponekad, pitam ima li uopšte normalnih. Uostalom, pogledajte šta se sve piše o izmenama Krivičnog zakonika koje je nedavno usvojila Republička Skupština. Svi oni koji su do juče vagali Jokićev ili Đokovićev patriotizam, merili statiku potpornog zida u Grdeličkoj klisuri ili dokazivali uticaj Harpovog sistema na meteorološke prilike u zemlji, preko noći su se prešli na krivično-pravna pitanja.
I svima njima je apsolutno jasno da je Tijanin zakon klasičan primer diktature jednog režima koji se neće libiti da ga zloupotrebi za svoje dnevno-političke interese. I šta sad?! I kome sada objašnjavati da je taj Tijanin zakon usvojen pre nekoliko godina i da nikada do sada, nikome, nije bio sporan. I da se u Skupštini o njemu uopšte nije raspravljalo. I da su usvojene izmene za koje su se do juče upravo oni, sve dok je vlast kulirala i pravila se nevešta, žestoko zalagali. I koji su sada, kada su ih poslanici konačno usvojili, okrenuli ćurak i obrnuli ploču. I koji su opet nezadovoljni. Čime?
Kažu da je režim zloupotrebio peticiju Fondacije „Tijana Jurić“ da provuče i neke svoje zakone. Da li je? I da li ih je uopšte sada vredi moliti da najpre pogledaju stare odredbe Zakona ne bi li shvatili da je reč o miminalnim izmenama nečega što postoji već decenijama. Naravno da ne vredi, jer oni jednostavno sve znaju, znaju a da prethodno ne moraju ama baš ništa da saznaju.
Svestan sam da ubeđivanje i apeli neće izlečiti njihov kognitivni poremećaj. Ali sam dužan da ih nešto zamolim: ostavite Tijanu na miru! Ne narušavajte njen mir, jer njoj, nažalost, više nisu potrebni ni zakoni ni njihove izmene. Potrebni su našoj deci, vašoj deci. A kada, nedajbože, zver nasrne i na njihovo dete, kada ga rastrgne i liši života, slobodno nek udaraju u talambase i insistiraju na ljudskim pravima, pomilovanju, hrišćanskom odnosu… I tada im, verujem, niko neće zameriti.
