Jelena Đokić, predsednica udruženja Bezbedno dete, osvrnula se povodom Dana ružičastih majica na goreću temu našeg društva – vršnjačko nasilje koje je u evidentnom porastu.

Vršnjačko nasilje koje je sve češća pojava i nestanci dece i maloletnih lica na godišnjem nivou u Srbiji, alarm su koji ne sme da se ignoriše. Iako se ne dovode često u direktnu vezu ovo vrlo su dve vrlo usko povezane teme.

“Ako prijavim one koji me na internetu ucenjuju bojim se da će reći mojim roditeljima šta sam uradio/la.” Logično, nameće se pitanje zašto deca ne razgovaraju sa roditeljima o problemimima sa kojima se suočavaju. Radi se odnosu poverenja koji nije dovoljno izgrađen.

“Moje dete to ne bi prećutalo” je još jedna od rečenica koja ukazuje na to da odnos koji bi trebao biti  najjača karika u sprečavanju svake vrste nasilja izostaje. Ključ je u dobrim porodičnim odnosima i poverenju koje roditelj i dete treba da izgrade.

Mnogi smatraju da je vršnjačko nasilje samo deo odrastanja, i da smo svi bili izloženi nekoj vrsti nasilne komunikacije, ali da nismo imali posledice zbog toga. Još jedna zabluda.

Četrnaestogodišnju devojčicu I.M. su zlostavljali preko interneta. Grupa devojčica je napravila internet stranicu na kojoj su postavili njenu sliku sa pogrdnim komentarima. Slali su joj anonimne mejlove preteće sadržine.” Ubij se, kada  si dozvolila da tako izgledaš.”

Na sreću I.M je rekla ocu, obavešten je odeljenski starešina i tim u školi koji je reagovao na pravi način.

Ako zamislimo da devojčica nije smela roditeljima da prizna je maltretiraju, da joj ne bi oduzeli telefon, devojčica bi upala u još veči i dublji problem.

Nažalost, vrlo često ovakva maltretiranja dovode do suicidnih misli, a neka se nažalost i završe suicidom.

Mnoga deca odlaze od svojih kuća jer su žrtve zlostavljanja u društvu ali i u porodici. O nestancima mnogih se ne zna ništa, već samo mali broj njih, zahvaljujući angažovanosti porodice, dopre do društvenih mreža i medija, kada zapravo i započinje javna potraga.

Fondacija Tijana Jurić a sada Centar za nestalu i zlostavljanu decu od 2015. godine beleži na desetine slučajeva nestale dece koja su joj bila prijavljena, a koja su brzim alarmiranjem javnosti, ubrzo nakon toga pronađena i vraćena svojim porodicama. Neki od tih slučajeva upravo su se desili zbog vršnjačkog nasilja, nasilja na internetu i izopštenosti iz društva.

Ovakvi slučajevi potkrepili su stav Centra za nestalu i zlostavljanu decu da će uključivanje šire javnosti u potragu kroz osnivanje Registra nestalih lica Srbije znatno doprineti boljoj potrazi za nestalim licima, pre svega decom.

U Srbiji je ove godine prijavljen (u školi, socijalnim službama, psiolozima) porast vršnjačkog nasilja i nestanaka dece. Iako se reč nestanak uglavnom povezuje sa otmicom, uzroci nestanka su različiti, pa se tako najčešće dešava da dete samoinicijativno pobegne od kuće ili ustanove u kojoj boravi.

Tokom 2020. godine prijavljen je nestanak 1.147 dece od kojih je 1.103 je pronađeno. Razlog, NEPOZNAT!

Za 44 dece se još ne zna gde su. Taj broj nas opominje da se pod hitno nešto mora preduzeti, rekao je u aprilu 2021. godine Igor Jurić, osnivač  Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Danas kada obeležavamo Međunarodni dan protiv vršnjačkog nasilja setimo se da je bezbednost dece odgovornost svih nas ; roditelja, prosvetnih radnika i celokupnog društva.

I za sam kraj volite svoju decu, neka Vam radost njihovog odrastanja bude prioritet, stvorite snažnu, neraskidivu vezu sa detetom, jer samo tako nećemo dozvoliti nasilju da se dogodi.

                                                                                                                                             Jelena Đokić