Najčešće žrtve seksualnog zlostavljanja devojčice a počinioci muški članovi porodice

0 311

Širom Evrope danas se obeležava Dan borbe protiv seksualne eksploatacije dece kako bi se pažnja javnosti usmerila na opasnosti i posledice jednog od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.

Ko su najčešći počinitelji ovog krivičnog dela?

Istraživanje Incest trauma centra je pokazalo da krivično delo seksualno zlostavljanje dece najčešće čine muškarci, i to čak 92%. Zlostavljač je u 100% slučajeva detetu poznat, a u 81.24% slučajeva, je u pitanju muški član porodice. Najčešći vid incesta je kada otac učini obljubu nad ćerkom.

Analizom svih prijava seksualnog zlostavljanja dece, rezultati su pokazali da je počinilac u 43% slučajeva
biološki otac, ili figura oca. (redosledom učestalosti: otac, očuh, hranitelj, usvojitelj).

Profil zlostavljača

Zlostavljač može da bude bilo ko. Ne može se izvojiti ni jedna specifičnost vezana za počinioce ovog krivičnog dela – ni nivo obrazovanje, ni geografsko poreklo, ni profesija, ni godine.

Kada se priča o seksualnom zlostavljanju dece, postoji široko rasprostanjena zabluda da se ovo krivično delo dešava mahom u malim sredinama. Međutim, istraživanja su pokazala da se seksualno zlostavljanje dece dešava i u više i u manje razvijenim sredinama, s tim da se u urbanijim sredinama ova tajna duže čuva, odnosno, mnogo se duže čeka na prijavu nasilja nad detetom.

Ko su žrtve?

Žrtve seksualnog zlostavljanja kada su deca u pitanju su u više od 80% slučajeva devojčice. Najranjivije grupe su devojčice sa invaliditetom, bilo fizičkim ili mentalnim. U proseku, analizom prijava, prema informacijama koje je prikupio Incest trauma centar – uzrast deteta kada je prvi put doživelo seksualno zlostavljanje je proseku 5 godina.

Žrtve u početku nisu svesne da trpe nasilje, majka je često i sama žrtva partnerskog nasilja pa zlostavljanje ne prijavljuje, a u samo 4% slučajeva zlostavljanje prijavi neka osoba van porodice u kojoj se nasilje dešava.

Važno je, prijavi!

Veoma je važno da kada primetimo neke od znakova koji bi mogli da ukažu na zlostavljanje, nešto povodom toga i preduzmemo. Nasilje uvek treba prijaviti, a sa detetom treba razgovarati, treba mu verovati i pružiti utočište i podršku. Izgovor da nismo dovoljno stručni ili da nismo u poziciji da pomognemo ne sme da postoji. Postoje institucije koje su tu da pruže pomoć, a koje dete ne može da kontaktira iz straha ili neznanja.

Ostavite odgovor

Vaš email neće biti objavljen.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.