Kada se spomene leto, prva stvar koja svima padne na pamet su godišnji odmori. U toku letnjih meseci uveliko se planiraju odlasci na more, prave se izleti na jezeru i kupa u obližnjoj reci.
Veliki broj fotografija i videa sa plaže i kupanja već preplavio je društvene mreže, a neke od podeljenih objava iz bezbednosnih razloga ne bi trebalo da se nađu na internetu. Evo od čega treba da sačuvate svoju decu.
Ne delite nage fotografije dece
Znate već za izreku „jednom na internetu, zauvek na internetu“? Njoj se pridružuje i ona – kada jednom nešto postaviš na internet, to više nije samo tvoje, i ne znaš u čije će ruke to da dospe.
Desilo se da je grupa predatora prikupljala nage fotografije dece sa roditeljskih profila na Fejsbuku i prodavala ih za velike sume. To je dospelo do roditelja jednog od dece sa fotografija, ali nije mogao da uradi ništa zbog toga zato što je neko fotografiju sačuvao u svoj uređaj i okačio na drugu platformu, kao svoju, u drugoj zemlji.
Na pojedinim društvenim mrežama u „Uslovima korišćenja“ na koje uglavnom bespogovorno kliknemo „ok“ ili „slažem se“ piše da sadržaji koje na tu mrežu okačite prelaze u njihovo vlasništvo. Na primer, kada preuzmete Fejsbuk aplikaciju ona vas upozorava: „dajete nam neekskluzivnu, prenosivu, podlicenciranu, besplatnu, svetsku licencu za hostovanje, korišćenje, distribuciju, modifikaciju, izvođenje, kopiranje, javno prikazivanje vašeg sadržaja.“ (izvor, Facebook)
To je moje dete, postavljaću fotografije koje ja želim!
Roditelji, ponosni na svoje dete, ponekad ne razmisle dva puta pre nego što objave fotografiju ili video deteta. Nedavno se na društvenim mrežama pokrenula polemika, jer roditelji ne vole da im se sugeriše šta da objavljuju, a šta da ostave za privatnu arhivu.
„Mi smo liberalni u ovoj kući! Volimo svoja tela i ne stidimo ih se. Isto je tako i na društvenim mrežama. Pa šta ako je moje dete golo!“ – napisala je jedna mama.
„Okej je da ste liberalni u svom domu, i bravo za vas, ali na vašem profilu vidim samo nage fotografije dece, ali ne i vaše nage fotografije. Dete nema pravo da bira koja fotografija će biti objavljena, a vi imate, to ne zvuči liberalno.“ – usledio je odgovor.
Važno je da dozvolite svojoj deci da imaju privatnost. U današnje vreme kada na internetu provodimo više vremena nego ikad, trebalo bi da svi imamo pravo da samostalno kreiramo svoju internet personu i odlučimo koji deo želimo da prezentujemo svetu, a koji da sačuvamo za sebe. Vi imate to pravo, nemojte ga oduzimati vašoj deci.
Pa, dobro šta toliko loše može da se desi?
Seksualna eksploatacija dece postala je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju tehnološke kompanije. Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), trgovci ljudima društvene mreže koriste kao „digitalne poljane za lov”, jer im omogućuju pristup i kupcima i potencijalnim žrtvama.
Već pomenut, Fejsbuk, (vlasništvu Meta, tehnološkog giganta čije platforme, među kojima je i Instagram) koristi više od 3 milijarde ljudi širom sveta. U 2020. godini, prema izveštaju američke neprofitne organizacije Instituta za trgovinu ljudima, Fejsbuk je bio platforma koja je najviše korišćena za gruming i vrbovanje dece od strane trgovaca ljudima (65%), na osnovu analize 105 federalnih slučajeva trgovine decom te godine. HTI analiza rangirala je Instagram na drugo mesto po zastupljenosti, a Snapchat na treće mesto.
Pornografija napravljena od fotografija prikupljenih sa interneta
Novi AI (veštačka inteligencija) alati, omogućavaju svakom da stvori fotografiju ili video isključivo upisivanjem kratkog opisa onoga što želi da vidi. Modeli, kao što su DALL-E ili Midjournei raspolažu milijardama fotografija preuzetih sa interneta, koje sve prikazuju stvarnu decu i potiču sa društvenih mreža, sajtova za fotografije i ličnih blogova.
Kada predator zatraži da mu veštačka inteligencija generiše film u kojem je dete u glavnoj ulozi, alat koristi upravo te fotografije sa interneta. Ne želite da izlažete svoje dete toj, niti bilo kojoj vrsti seksualizacije. Jer, jednom na internetu, zauvek na internetu.
Timea Kukla