Verujem da niko ne zaslužuje nečovečno i ponižavajuće kažnjavanje. Verujem da svako ljudsko biće ima prava na život dostojan čoveka, stoga verujem i da tretman u zatvorima treba da se popravi. Verujem da treba da se radi na smanjenju zatvorske populacije, tako što će se preduzeti brojne mere.  Verujem da je neophodan adekvatan vaspitni rad sa zatvorenicima, što podrazumeva dovoljan broj stručnih lica.  Verujem da država treba i mora aktivno da radi na resocijalizaciji zatvorenika. Verujem da treba puno da se radi na prevenciji nasilja. Verujem da neki nasilnici mogu da se promene, postoje programi za rad sa nasilnicima koji to potvrđuju.  

Hoću da verujem da deca imaju pravo na bezbednost. Hoću da verujem da će svako ko naudi detetu za to i krivično odgovarati. Hoću da verujem da će neko ko je silovao, pretukao…ubio dete na najmonstruozniji mogući način biti u zatvoru, zauvek.   Ne želim da verujem da će se pozivanjem na ljudska prava i medjunarodne obaveze i dalje ostaviti prostor da se pojave nove žrtve i da stradaju nova nedužna deca.
Nekom ko je u stanju da nedužno dete pretuče, ubije, zakolje, udavi, siluje… zakopa u zemlju… takvom nekom sloboda ne pripada! Nema tih ljudskih prava koja taj zverski čin mogu da proglase manje svirepim, manje monstruoznim.   

Deca ne zaslužuju da žive u strahu, ni jedan dan. Ne zaslužuju da strahuju od toga da se slobodno kreće po ulicama i parkovima neko ko je bio u stanju da siluje, pretuče, ubije…. dete…DETE!

Ne vidim ništa nečovečno u tome da se takav neko liši slobode, naprotiv vrlo je ČOVEČNO čuvati decu od takvih ličnosti.  Ne postoji ni jedan program, niti individualni ili grupni rad koji može učiniti išta što bi nam garantovalo da takav neko neće naći novu žrtvu. Sa njima se ne može raditi, jer su ljudi sa amputiranom savesti, ljudi koji su po svojoj suštini zli. Nema te zatvorske, vaspitne tehnike ili programa koji može da se primeni i garantuje da se neće ponoviti krivično delo. Nema leka od neizlečive bolesti – potpunog odsustva osećanja. Takav ćovek čini bizarne stvari jer je imun na posledice, za njega te užasne stvari jesu samo “nezgoda”. Pošto nema savesti nema ničega što bi moglo da ga spreči da to uradi opet, sem da do kraja života bude lišen slobode.

Doživotna kazna i lišavanje slobode za takvog nekog je sitnica u odnosu na lišavanje života jednog deteta i izdržavanja doživotne kazne za negove roditelje i porodicu! 

 Jelana Višekruna