Tribina „Ukradena bezbednost“ koju je Fondacija „Tijana Jurić“ krajem prošle godine uvrstila u listu svojih edukacija, za kratko vreme postala je izuzetno tražena zbog tematike o kojoj se u Srbiji retko govori.

Glavni predavač tribine je pisac i novinar Vlada Arsić, koji vrlo realistično, na momente i surovo, govori o lošim pojavama u društvu kakve su trgovina ljudima, internet pedofilija, dužničko ropstvo.

Na nedavno održanoj tribini u Somboru, Arsić je prisutne ostavio bez komentara vodeći se istinitim primerima u Srbiji, ljudskim sudbinama koje su krenule stranputicom, i kao takve na kraju postale primer za neka od najtežih krivičnih dela kakva je trgovina ljudima.

– Trgovina ljudima je vrsta klasičnog ropstva u kome neko apsolutno stekne vlast nad vama i vi apsolutno nemate nikakvu mogućnost da se iz toga iskobeljate. Jedna od vrsta trgovine ljudima jeste radno ropstvo. Pre dve godine grupa naših radnika je preko jedne agencije krenula na rad u Rusiju, ali je završila u Avganistanu, u nekom „koncentracionom logoru“ gde mesecima nisu znali gde se uopšte nalaze, radili su u rudniku za tanjir čorbe, bez pasoša, informacija, bez ičega… Postoji i dužničko ropstvo, to je ono kada čujete „ubio se zbog dugova“. Verujte mi da se niko neće ubiti zato što je pozajmio 3-4 hiljade evra pa se muči da to vrati. Ubija se onaj ko uzme te 3-4 hiljade evra sa kamatama koje su u početku prihvatljive, a onda preko noći počnu da rastu i menjaju se. Javljaju se ljudi koji postaju noćna mora, prete, uznemiravaju, šalju poruke, uznemiravaju porodicu. I onda kada te osobe,dužnici, shvate da će celu porodicu dovesti na rub prosjačkog štapa, a da pritom taj dug nikada nećete vratiti, onda se ubijaju u nadi da će im oni koji traže dug bar porodicu ostaviti na miru. U trgovinu ljudima  spadaju i prinudno prosjačenje, prinudni brakovi, trgovina organima. Ja sam se u svojim istraživanjima najviše bavio prinudnom prostitucijom – istakao je Arsić koji je na tu temu 2012. godine objavio roman „Izgubljene u magli“.

Kada je reč o pedofiliji, pisac kaže da ta pojava ne pripada isključivo novom dobu već da postoji koliko i civilizacija. Problem je, kako kaže, to što nikada kao do sada nije toliko afirmisana i „promovisana“.

– Verujte mi, za 10-15, najkasnije 20 godina, imaćemo situaciju da će se neko zalagati za legalizovanje pedofilije, da ta pošast postane forma društveno prihvatljivog ponašanja. Već sada u Zapadnoj Evropi postoje jake političke partije koje su ušle u parlament svojih zemalja i koje se otvoreno zalažu za legalizaciju pedofilije po kojoj svako ima pravo na izbor polnog partnera. Ja ovde moram da pitam – kakvo pravo ima beba od tri meseca nad kojom je izvršen polni odnos? – bio je oštar Arsić u jednom momentu što je izazvalo tajac u publici.

On je tokom jednočasovnog izlaganja posebnu pažnju posvetio pedofiliji preko interneta koja nažalost doživljava procvat zbog razvija informacionih tehnologija.

– Svi oni koji su vrebali našu decu u kafićima, na ulici, školskom dvorištu, sada prelaze na internet. Zašto? Zato što su tu zaštićeniji, anonimniji i zato što danas mogu da zabace sto „udica“, i verujte mi da će se jedno dete sigurno upecati. Ako ja sa 53 godine priđem nekoj devojčici od 12-13 godina, pomazim je po kosi, ponudim joj sok, tražim joj broj telefona – to dete će od mene pobeći, međutim ako to radim sa Fejsbuka, priča je potpuno drugačija. Tu su deca opuštenija, radoznalija, ubeđena su da im se ništa loše neće desiti, a najgore u svemu jeste to što su i roditelji srećni jer im je dete u kući, a ne na ulici, i čvrsto su ubeđeni da se detetu pored računara ništa neće desiti. Nažalost, ono što se dešavalo u Srbiji pokazuje da i te kako može da im se dogodi, istakao je Arsić.

PEDOFILIMA JE VAŽNIJA DOB NEGO POL

U nastavku izlaganja on je objasnio da dete pravi grešku kada za prijatelje na fejsbuku prihvata nepoznate osobe koje vrlo brzo počinju da im lajkuju slike, da ostavljaju lepe komentare. Na meti su, kaže, i devojčice i dečaci.

– Nemojte da mislite da su samo devojčice ugrožene – pedofilima je važnija dob nego pol. Dugo traje ta „konekcija“ u kojoj vaše dete svesno ili podsvesno shvata da je ta osoba s druge strane monitora uvek na njenoj strani, neko u koga može da se pouzda. Već kada počnu da razgovaraju, dete je slobodnije jer taj neko za nju nije više potpuno nepoznat – pa mesecima unazad je lajkovao i pisao komentare. Najgora situacija nastaje kada dete počne da se žali na školu, na vas, na drugare. Taj neko savršeno koristi prostor koji ste mu vi ostavili, jer, znate, svi smo mi roditelji koji su opterećeni poslom, računima, stanarinom, i odavno smo žrtve globalne potrošačke groznice koja nas je naterala da izgubimo parametar – „šta nam je u životu stvarno važno“. Ono što je najvrednije, najmanje cenimo. Sve što smo dobili besplatno u životu – ne cenimo, zdravlje – dok ga ne izgubimo, ne cenimo ni decu, jer nismo uložili neki materijalni efekat da bismo ih dobili, sve dok ih ne izgubimo. Jednostavno, nemamo vremena. Čak i kada nam deca daju neke signale, mi ih ne prepoznajemo. I šta se dešava? Dok mi nemamo vremena, neko drugi ima. Neko se dopisuje sa vašim detetom koje se žali, možda i na vas. Ako dete ima problem sa izostankom na časovima, pedofil će ga podržati, ako ima problem sa ocem opet će ga podržati i posavetovati ga da taj isti otac nije u pravu. Vremenom, vaše dete će se poveravati predatoru-pedofilu o stvarima koje vama nikad neće reći, a da pritom uopšte nije svesno da se nalazi u zamci koja se polako zatvara…

Tribine „Ukradena bezbednost“ u organizaciji Fondacije „Tijana Jurić“ na kojima Arsić govori o pedofiliji, trgovini ljudima, trgovini organima i sektama, održavaće se aktivno do kraja drugog polugodišta sa akcentom na učenike srednjih škola, i pre svega roditelja koji o ovim stvarima vrlo malo znaju.

Bojana Latinović