Osim brojnih olakšica, internet nam je doneo i neke manje lepe stvari. Kako vreme ide napred, pogrešno je osvrtati se na prošlost i razloge zašto je onda bilo lakše odgajati i štititi dete. Najbolje što možemo da uradimo u ovom trenutku jeste da se upoznamo sa svim stranama onlajn sveta i naučimo da ga koristimo u najbolje svrhe.

Šta je digitalno ili internet nasilje?

• Omalovažavanje
• Vređanje
• Šikaniranje
• Zastrašivanje
• Ucenjivanje
• Širenje lažnih vesti
• Deljenje tuđih fotografija bez pristanka te osobe
• Deljenje privatnih informacija o nekome bez pristanka te osobe
• Seksting ( slanje i primanje eksplicitnih seksualnih poruka )
• Gruming
• Krađa profila / Lažno predstavljanje
• Uznemiravanje pozivima

Internet nasilje je predugo bilo okarakterisano kao manje opasno od nasilja licem u lice. Bitno je da promenimo ova uverenja, jer je psihička bol često podjednako jaka kao i fizička.

Koje su posledice internet nasilja?

Zlostavljanje na internetu je specifično jer žrtva od njega ne može da pobegne. Napadi traju, poruke pristižu, komentari se nižu bez pauze, pa žrtva ima osećaj da ni kod kuće ne može da bude ’na sigurnom’. Tako se vrši veliki pritisak na dete i stvara se dodatni stres sa kojim ono ne može da se izbori.

U mnogim slučajevima dete koje pati oseća stid zbog toga što trpi, pa bira da problem sakrije od nastavnika, trenera i roditelja. Veoma je bitno da sa decom redovno razgovaramo, ali i da primetimo i najmanju promenu u ponašanju, kao što je bes, agresija, povučenost, zabrinutost i nezainteresovanost.

Nažalost, usled nemoći i straha mnoga deca posegnu za samoubistvom kao rešenjem ovog problema. Život u strahu da će ih neko ubiti kao što je obećao preko poruke je nešto što dete ne može da podnese bez pomoći.

Svako dete može biti žrtva, ali i zlostavljač. Neka deca će pristati da maltretiraju pojedinca samo da oni sami ne bi bili maltretirani. Druga deca će se suprotstaviti nasilniku, a potom biti izbačena iz grupe i postati žrtve. Zbog toga je bitno da kontrolišete šta vaše dete radi kada je na internetu.

Postoji li rešenje?

Postoji nekoliko stvari koje možemo da uradimo kako bi sprečili ili predupredili internet nasilje.

1. Digitalna i medijska pismenost – Ovo su ključne veštine 21. veka, moderni bonton koji nas može naučiti kako da koristimo internet, a da pritom budemo sigurni, kako da delimo i konzumiramo sadržaj, a da pritom nikog ne povredimo, i obrnuto – kako da znamo da nas neko zlostavlja preko interneta, i kako tome da stanemo na put.

2. Uloga roditelja – Potrebno je deci objasniti da ne treba da učestvuju u vređanju, šikaniranju i zastrašivanju svojih drugara. Naglasite im da ukoliko naiđu na takvo ponašanje treba odmah da pokažu roditeljima koji će znati šta da urade. Pred decom ne treba pričati loše o drugoj deci, pogotovo ne onoj koja idu sa njima u isti razred ili sportsku grupu. Takvo ponašanje može ohrabriti dete da sa društvom krene da zlostavlja dete koje ste vi okarakterisali kao ’glupo’ ili ’dosadno’.

3. Nastavnici, treneri, edukatori i ostale osobe od autoriteta u dečijim životima bi trebalo konstantno da rade na stvaranju osećaja zajedništva u grupi dece. Poštovanje različitosti i mišljenja drugačijih od naših smanjuje razloge za napad. Neka ’zakon jačeg’ zameni deljenje sa onima koji imaju manje od nas, pomaganje onima koji sporije shvataju i odbrana slabijih. Kada deca uživo usvoje ove vrednosti, lako će ih preneti u virtuelni svet.

4. Ne okretati glavu – Ignorisanjem nasilja nećemo pomoći da ono nestane, umesto toga, raširiće se brzo kao vatra i ostaviti mnogo veće posledice. Ignorisanje nije samo odluka da ne reagujemo, već i odluka da reagovanje prepustimo ’’nekome čija je to obaveza, posao ili dužnost.’’ Dužnost svih nas je da gradimo bolju budućnost za decu, a to znači borba protiv pojava koje su opasne.

Internet nasilje nije samo teorija. Prema izveštaju koji je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) tokom 2018. godine, svaka treća mlada osoba u Srbiji doživela je digitalno nasilje.  Ova brojka jasno ukazuje da je krajnje vreme da se edukujemo, a zatim suočimo sa jednim od gorućih problema modernog doba kada su u pitanju deca.

Urednica