Statistika pokazuje da 95% seksualno zlostavljane dece poznaje svog zlostavljača. Počinioci seksualnog zlostavljanja dece su često članovi uže porodice, bliski porodični prijatelji ili neko sa kim dete ima redovan kontakt, poput trenera ili nastavnika.
Ne treba paničiti, ili biti prezaštićujuć roditelj, ali treba biti na oprezu
Obratite pažnju na svaku osobu koja želi da provodi mnogo vremena sa vašim detetom, tražeći njihovo društvo i nudeći da se brine o njemu u bilo kom trenutku. Na primer, nasilnik će često „pomoći“ ciljanoj porodici stavljajući se u ulogu pouzdanog prijatelja, pomagača i čoveka od poverenja.
Držite na oku i osobe koje obraćaju naročitu pažnju na vaše dete, čineći da se oseća kao da je posebnije od bilo kog drugog deteta; Odnos pedofila i deteta skoro uvek počinje sa obiljem pažnje i raznim povlasticama. Predator će, na primer, dati detetu ono što ste mu vi zabranili ili odbili. Na ovaj način, on će pridobiti dete i osigurati da ono može da čuva tajnu.
Pod sumnjivo ponašanje spada i kada neka osoba veliki procenat svog vremena izdvaja za druženje sa decom, i insistira da te aktivnosti obavlja sam.
Ipak, važno je naglasiti da sve ovo ne znači da je svako ko provodi vreme sa decom pedofil. Deca treba da provode kvalitetno vreme sa bliskim odraslim osobama iz svog okruženja, samo je važno da znamo na koje pojave i ponašanja treba da se alarmiramo.
Ko su pedofili, kako ih mogu prepoznati?
Pre svega, važno je reći da pedofil može biti bilo ko, i osobe koje su same, i one u braku, osobe hetero ili homoseksualnog opredeljenja, bilo koje boje kože ili pola. Ipak, neka istraživanja pokazala su da je 95% seksualnih zlostavljača dece muškog pola. (Baglei, 1995).
Deca koja žive sa samohranim roditeljem koji ima partnera su u najvećem riziku da postanu žrtve. Naime, 20 puta je veća verovatnoća da će oni biti žrtve seksualnog zlostavljanja nego deca koja žive sa oba biološka roditelja (Sedlack, 2010).
Taktika predatora: “Umeš li da čuvaš tajnu?”
Razgovarajte sa svojom decom o tajnama – šta su tajne i sa kime ih dele. Podsetite ih da vama mogu sve da kažu. Pedofili će aktivno podsticati dete da čuva tajne. Ta tajna u početku možda nije seksualne prirode, ali ubrzo će biti i takvih. Ove „zabavne“ tajne imaju za cilj da izgrade osećaj da zlostavljač i dete imaju „poseban“ odnos.
Predator će izazivati kod deteta osećaj krivice kako bi ga naterao da veruje da je ravnopravan učesnik u „sramnoj“ tajni, pa su stoga podjednako “krivi”. Dete na kraju može biti toliko ophrvano krivicom da nikada ne pristane da otkrije da je zlostavljano.
Zlostavljač će koristiti sve tehnike kako bi osigurao da ga dete nikada ne razotkrije. Ovo uključuje i suptilnu, konstantnu diskreditaciju deteta tako što će ga prikazivati kao lažova – pa ako dete ikada i prizna, neće mu se verovati.
Reakcija na zlostavljanje
Od izuzetne je važnosti verovati detetu ako otkrije da je seksualno zlostavljano. U 98% prijavljenih slučajeva seksualnog zlostavljanja dece, izjave dece su bile istinite (NSV Child Protection Council, Cited In Dimpna House, 1998).
Reakcija odraslog od poverenja na detetovo priznanje je ključna. Važno je da uvažite detetova osećanja. Postoji mogućnost ako reagujete sa nevericom, šokom, ako pokažete bes ili agresiju, da će dete poverovati da je krivo i da bi bilo bolje da vam nije ni reklo. Ta vaša nagla reakcija može dovesti do daljeg zatvaranja, gde dete odbija da ponovi da je uopšte pretrpelo zlostavljanje, što može da utiče na dalji ishod prijave zlostavljanja i pokretanja slučaja.
Imajte na umu da je za otkrivanje i priznanje bilo koje vrste seksualnog zlostavljanja potrebna ogromna količina hrabrosti—zato je važno da, kao osoba od poverenja, odgovorite na takvu hrabrost ljubaznošću i saosećanjem.
Timea Kukla
