Povodom Međunarodnog dana nestale dece, razgovarali smo sa Tomislavom Ramljakom, predsednikom i jednim od osnivača Centra za nestalu i zlostavljanu decu u Osijeku.

Ko može i mora preuzeti odgovornost za bolji položaj ranjivih grupa, koji preventivni programi za zaštitu dece su se pokazali kao najučinkovitiji u regionu, i šta to decu može dovesti u rizik od trgovine ljudima, pročitajte u tekstu.

1.         Centar za nestalu i zlostavljanu djecu neprofitna je оrganizacija osnovana 2006. god. u Osijeku po uzoru na slične organizacije u svetu, a  motiv za osnivanje  bila je nedovoljna zaštita dece od raznih vidova iskorištavanja i zlostavljanja.  Kako ocenjujete bezbednost dece 14 godina kasnije? I kakvu je ulogu Centar imao u vezi sa tim promenama?

Nije upitno da su pomaci vidljivi, jer svaki rad koji za cilj ima dobrobit najranjivijih delova društva mora pokazati rezultate, kada okruženje prepozna da je neophodna promena. Zaštita dece na internetu u ovih 14 godina znatno je napredovala ali su sa tim došle i nove pretnje koje vrebaju decu na internetu, te je neophodno da budemo ispred predatora.

Podizanje svesti da je svaki oblik zlostavljanja deteta pogrešan i da ako ne prijavimo svaki oblik nasilja nad detetom i okrećemo glavu postajemo saučesnik u tom zločinu.

Potrebno je još više edukacija stručnjaka, roditelja i dece kako možemo stvoriti sretnije okruženje za odrastanje dece jer je to jedini ispravan put kojim civilizovana zemlja treba da ide.

2.         Možete li navesti neke od najuspešnijih akcija koje je Centar sproveo  u cilju smanjenja broja nestale dece i podizanja svesti javnosti o ovom problemu?

Rad Centra se temelji na prevenciji, koja je teško merljiva. Najbolja investicija vremena i sredstava jesu veliki broj edukacija za decu roditelje  stručnjake, kao i kampanje podizanja svesti o potencijalnim rizicima begova dece. Najbolje su se pokazali spotovi koji su prikazani na televiziji, internetu kao i razni oglasi na portalima koje posećuju deca i mladi.

3.         Imajući u vidu da najveći broj nestale dece čine deca pobegla od kuće, možete li navesti broj odbegle dece na godišnjem nivou, šta su najčešći uzroci bežanja I kojim  rizicima mogu biti izložena deca koja su pobegla od kuće?

Zabrinjavajuće je da tokom 2019. godine zabeleženo 326 slučajeva udaljenja dece iz porodičnih domova a skoro 1135 slučajeva begova dece iz institucija. Činjenica je da ni jedno dete neće pobeći iz okruženja gde je sigurno, voljeno i prihvaćeno, nego najčešće iz okruženja porodice koja nisu adekvatna za njihov normalan rast i razvoj jer je bijeg jedino što imaju u tom trenutku. Dete vrlo često dobije stigmu “ problematičnog “ deteta i umesto da se sistem usmeri na celu porodicu kao okolnost u kojoj dete odrasta i učini je boljom za život on to “ problematično “ dete smešta u ustanovu, još izazovnije mesto za njega i šta detetu preostaje nego da opet pobegne i stavi svoj život u rizik. Dete koje je u begu nastoji da bude što dalje i što duže udaljeno od nepovoljnih uticaja porodice ili ustanove, te tako zapada u vršenje krivičnih dela  ili postaje žrtva istih da bi preživelo.

Dugi niz godina sistem pokušava da leči simptom umesto uzroka, jedino ispravno rešenje je to da svakom detetu pružimo priliku da odrasta u ljubavi, sigurnosti i radosti kroz moguće alternativne socijalne usluge umesto smeštaja u državne institucije ili da se od temelja mijenja način rada s djecom u istim.

4.         Vaše udruženje bavi se i prevencijom begova i nestanaka dece. Kako izgledaju preventivni programi i ko je sve uključen u iste?

Centar svoje preventivne programe pokušava usmeriti ka što većem broju dece, roditelja, stručnjaka i nadležnih institucija.  Izrada brošura o opasnostima bega, promotivnih spotova, promocija broja za nestalu decu i edukacija stručnjaka koji rade s decom su primarni kod preventivnih programa.

5.         Postoje li  određeni  indikatori  koji bi mogli ukazivati na to da je dete u  potencijalnoj opasnosti da pobegne ili bude oteto?

Puno je indikatora i pokazatelja, ali izdvojio bih da su kontakti sa nepoznatim osobama putem interneta jedni od najčešćih i najopasnijih da dete postane žrtva trgovine ljudima ili se nad njim počini neki drugi oblik zlostavljanja.

6.         Dobijate li ikada povratne informacije koliko su akcije koje sprovodite u okviru preventivnog rada pomogle deci da izbegnu rizike različitog tipa?

Najbolje povratne informacije čine pozivi sa 116 000 linije, kao i broj dece, roditelja i stručnjaka koji dolaze u naše savetovalište po savet ili pomoć.

7.         Koja je uloga Centra za nestalu i zlostavljanu decu u procesu rehabiltacije nestale dece? Da li su u proces uključeni i roditelji?

Po zahtevu CZSS uključujemo se u savetodavni rad sa detetom ili roditeljem nakon pronalaska/vraćanja deteta, posebno bih istaknuo poludnevne boravke kao socijalnu uslugu koja je najbolji odgovor za decu sa problemom u ponašanju gde se može intenzivno raditi s detetom ali i roditeljem.

8.         Šta je ono što vršnjaci i pedagoški radnici  mogu da učine kako bi pružili adekvatnu podršku  deci koja su se nakon nestanka vratila svojim domovima?

Odnos i podrška su ključni za rehabilitaciju, moramo uvek sagledati situaciju sa svih strana, okolnosti u kojima dete odrasta su najčešće i uzrok problema, beg deteta je samo simptom, održivo i kvalitetno rešenje je samo ako se možemo posvetiti i jednom i drugom.

9.         Da li ste zadovoljni reakcijom nadležnih organa u Hrvatskoj kada se radi o brzoj reakciji prilikom nestanka deteta? I kako ocenjujete saradnju sa državnim institucijama i umrežavanje istih kada je u pitanju potraga za nestalom decom? Razmatra li Hrvatska mogućnost uvođenja Amber Alerta?

Mislim da izveštaj Ombudsmanke za decu za 2019. godinu najbolje opisuje nadležne institucije i njihov rad, nije upitno da je potrebno više ljudi i sredstava kako bi bila bolja i učinkovitija potraga, međutim saradnja i dobra volja su uvek ključne za kvalitetan rad, izreka kaže “ za odgoj deteta je potrebno celo selo“, za pronalazak nestalog deteta cela država. Dugi niz godina pokušavamo uspostaviti saradnju sa nadležnim institucijama za uvođenje Amber alert sistema, za sada pozivi i apeli nisu urodili plodom, kome je to u interesu ne znam.

10.       Kako ocenjujete sprovođenje potrage za nestalom decom u regionu?

Nestalo dete bi trebalo biti prioritet da se pronađe, ne smeju postajati nikakve prepreke po pitanju granica, institucija, saradnje, nacionalnosti ili bilo čega drugoga da se dete što brže pronađe živo i zdravo.

Veličina čoveka, zemlje i nacije može se meriti načinom na koji se isti odnose prema najranjivijim grupama. Pravo merilo uspešnosti civilizacije treba da budu osmesi srećne dece, tek tada ćemo znati da imamo sigurnu budućnost.