Piše: Nada Šarac, specijalni pedagog i član Saveta Centra za nestalu i zlostavljanu decu

Sveobuhvatnost i slojevitost tretmana u dnevnom boravku jasno je vidljiva već kada se govori o oblastima tretmana, a do punog izražaja dolazi kada se fokusiramo na tretmanske programe.

Kao kompleksna struktura koja treba da omogući što efikasniji tretmanski pristup svakom detetu, dnevni boravak (u daljem tekstu „DB“) mora da uspostavi suptilan odnos opštih pristupa i postavki, dovoljno sveobuhvatnih da na profesionalan način pokriju oblast problema u ponašanju i dovoljno specifičnih da izađe u susret potrebama konkretnog deteta. Ovo implicira organizaciju dnevnog boravka kao felksibilne strukture koja je promenljiva, prilagodljiva i otvorena za uključivanje različitih modela  i sadržaja rada. Možemo reći da je  DB ’’ tretman koji se sastoji iz niza manjih tretmana’’. Mi smo se opredlili da pod tretmanom podrazumevamo aktivnost koja dovodi do željene pozitivne promene u ponašanju korisnika. Ta željena pozitivna promena je krajnji cilj tretmana i ona uvek predstavlja suštinsku promenu. Do nje se stiže izazivanjem više manjih, raznorodnih  promena, koje su primerene mogućnostima korisnika i dobro uvremenjene u strukturu trajanja tretmana.  U tom smislu dnevni boravak shvatamo kao slojeviti sveobuhvatni tretmanski program koji predstavlja skup više pojedinačnih, raznorodnih, konkretizovanih, manje ili više kratkoročnih ili dugoročnih intervencija/tretmana objedinjenih zajedničkim ciljem. U okviru širih, ali dovoljno specifično određenih programa, nužna je otvorenost za različite sadržaje rada koje mogu obezbeđivati različite osobe ili drugi pružaoci usluga, a koje su sve fokusirane na napredak svakog pojedinačnog deteta. Važno je  podvući da se tretmanski programi organizuju kako bi se ostvarivali željeni efekti tretmana – postepeno osnaživanje, osposobljavanje, osamostaljivanje deteta ( da se samo brine o sebi), porodice (da samostalno brine o svom detetu), lične socijalne mreže ( da samostalno podržava porodicu) i lokalne zajednice (da obezbedi sve neophodne usluge porodici i detetu).

Ne možemo da ne spomenemo da ovako postavljen DB zahteva ne samo kontinuirano stručno usavršavanje osoblja i redovnu superviziju, već i pažljiv izbor osoba koja će raditi u dnevnom boravku i koje imaju dobru toleranciju na različitosti, kapacitet za promenu i potrebnu dozu lične i profesionalne kompetentnosti.

Razume se da ovako složena programska  struktura DB zahteva razradu kriterijuma za ’’ulazak’’ deteta u određeni program ili intervenciju. Takođe je bitno brižljivo planirati sastav grupa ( kada se primenjuje metodologija grupnog rada) u odnosu na njihov sadržaj rada.

Tretmanski programi i intervencije u DB-u, kreiraju se polazeći od istraživački utvrđenih karakteristika – kakve treba da budu aktivnosti koje će u radu sa decom sa problemima u ponašanju na najpovoljniji način uticati na izazivanje pozitivne promene. Rater (1996 i 1998) navodi da do ovih promena najefikasnije dovode iskustva koja uključuju nove aktivnosti i imaju značajan pozitivan efekat na samopoštovanje i samoefeikasnost ili  na očekivanja i stav drugih u odnosu na dete sa problemima u ponašanju. Ove aktivnosti istovremeno treba da daju realno najbolji mogući odgovor na potrebe deteta/mlade osobe i da što je moguće više preduprede ili saniraju efekte riziko faktora za razvoj poremećaja ponašanja, posebno uzimajući u obzir različitost uzrasta na kojima se ovi faktori javljaju. 

Programi tretmana sastoje se od aktivnosti različitog tipa, intenziteta i trajanja, koji će se međusobno kombinovati u zavisnoti od prisustva ključnih kriterijuma: potrebe deteta/mlade osobe; izvršenja vaspitnih mera, posebnih obaveza i vaspitnih naloga po nalogu suda; prirode problema/poremećaja ponašanja; uzrasta deteta i ključnih riziko faktora.

Pregled mogućih programa i sadržaja tretmana dat je okvirno, sa ciljem da informiše, podstakne i usmeri na iznalaženje novih mogućnosti, a svaka sredina će razvijati tretmanske programe u skladu sa potrebama svojih korisnika i resursima kojima raspolaže. Važno je naglasiti da je za svaki dnevni boravak važno da ima razrađene programe tremana koje može primenjivati u konkretnim slučajevima i koji predstavljaju “ponudu“ usluge potencijalnim korisnicima. Postojanje ovih programa, čiji su ciljevi i način primene jasni svim stručnjacima u dnevnom boravku, obezbeđuje uspešnost kasnijih procesa u realizaciji tretmana, posebno planiranja tretmana za konkretno dete, ostvarivanja adekvatne informisanosti i procesa  pregovaranja sa detetom i porodicom.
Izazivanje pozitivnih promena u ponašanju deteta kanališe se kroz proces vaspitanja/socijalizacije. Vaspitavanje deteta sa problemima u ponašanju  je izazov profesionalcima, jer zahteva doslednost, poznavanje deteta i prirode problema u ponašanju, kao i kapacitet da se u dužem trajanju trpe neuspesi i susreće sa otporom deteta i ukorenjenošću problema/ poremećaja ponašanja.

Savetovanje – u vaspitnom procesu je fokusirano na konkretne teškoće deteta, posebno na prevazilaženje gubitaka i prihvatanja sebe kao vredne osobe, upravljanje stresom, kontrolu besa i razvoj koping strategija, uspostavljanje pozitivnih emotivnih relacija i re/uspostavljanje vršnjačkih i drugih socijalnih relacija. Tehnike savetovanja su različite, proističu iz različitih teoretskih pravaca i, osim što su određene prirodom teškoće na kojoj se radi, dobrim delom su određene ličnim afinitetima zaposlenih.

Treninzi – edukacije – obuke – instruktaže su neophodni za ostvarivanje promene u ponašanju deteta/mlade osobe. U dnevnom boravku fokusirani su na teškoće u rešavanju problema, razvoj interpersonalnih veština i prosocijalnog ponašanja, kontrolu postupaka, asertivni trening, sticanje opštih i specifičnih znanja, zadovoljavanje različitih saznajnih potreba deteta. Kroz procese učenja ne samo da se stiču nova znanja, već se ona integrišu u postaju motivišući faktori ličnog razvoja i napretka.

Obrazovanje i profesionalno osposobljavanje izdvojili smo u zasebne programe zbog njihove fokusiranosti na sticanje znanja i veština koje su u funkciji profesionalnog osposobljavanja dece i mladih sa problemima u ponašanju, tj. njihove pripreme za radno angažovanje. Reč je o uključivanju na programe profesionalne orijentacije, stručnog obrazovanja i osposobljavanja, programe prekvalifikacije i dokvalifikacije, bez obzira da li je reč o redovnom školovanju ili se sprovode kroz sistem neformalnog obrazovanja. Pod obrazovanjem u kontekstu ovog programa podrazumevamo i širok spektar aktivnosti usmerenih na sticanje opštih kompetencija vezanih za informatičku pismenost, učenje stranih jezika, sadržaje iz oblasti opšte kulture i sl., koje takođe doprinose povećanju šansi za njihovo zapošljavanje. 

Sportske, rekreativne i kreativne aktivnosti obuhvataju čitav niz različitih i raznovrsnih aktivnosti koje svojim efektima podstiču lični razvoj, mentalno i fizičko zdravlje, samoaktualizaciju , socijalizaciju a bazirane su na sposobnostima koje deca/mladi poseduju. Mogućnost dnevnog boravka da osmisli i u sklopu svoje “ponude“ korisnicima pruži veliki izbor ovih aktivnosti, omogućava onu potrebnu raznovrsnost aktivnosti koja je deci potrebna. Ove aktivnosti, pogotovu sportske, koje sadrže određenu dozu izazova i važnost međusobne podrške za ostvarivanje pozitivnih rezultata, spadaju u grupu poželjnih aktivnosti koje su primerene potrebama ove grupacije dece. Takođe, ove aktivnosti su idelana mogućnost za uključivanje dece u aktivnosti u lokalnoj zajednici (van dnevnog boravka, što smanjuje “ekskluzivnost“ tretmana u dnevnom boravku).

Rad sa porodicom deteta – tretmani u okviru dnevnog boravka koji su usmereni na unapređenje roditeljskih kompetencija, fokusirani su na rad sa roditeljima u određenim oblastima koje su značajne za uspešnost roditeljstva kod dece sa problemima u ponašanju. Unapređenje opštih roditeljskih kompetencija može se za roditelje dece koja su korisnici dnevnog boravka ostvarivati i u drugim uslugama, recimo u različitim savetovališta, putem preventivnih edukativnih programa i slično. Tretmani u dnevnom boravku kreiraju se s namerom da direktno utiču na konkretne teškoće roditelja dece sa problemima/poremećajem ponašanja o kojima smo govorili u određivanju oblasti tretmana, koje su usko povezane sa nastankom i održavanjem problema u ponašanju. Unapređenje roditeljskih kompetencija u ovim oblastima izuzetno je značajno za postizanje i održavanje pozitivnih promena kod deteta.