Internet nije šala.

Pre nekoliko meseci jedanaestogodišnji dečak odlučio je da ode od kuće bez da predhodno obavesti roditelje kako bi se upoznao sa osobom koju je sreo na intenetu, putem aplikacije Snepčet.

Sve češće se dešava da odrasli ljudi postaju žrtve predatora iz virtuelnog sveta, uprkos tome što su sposobni da se brinu sami o sebi. To nam govori koliko internet može biti opasan za dete čija se sposobnost za rasuđivanje nije dovoljno razvila, te je sklon da poveruje u sve što se pojavi na ekranu.

Ako mislite da se nezgode događaju samo deci koja koriste sajtove koji nisu predodređeni za njihov uzrast i da vaše dete ne bi nikada upalo u takvu zamku, varate se.

Da li su zabrane efektivne?

Kada ukazujemo na opasnosti interneta nikada ne mislimo da deci u potpunosti treba zabraniti upotrebu istog. Imajmo na umu vreme u kojem živimo. Veći deo života se odigrava na internetu i hteli mi to ili ne, taj virtuelni svet postao je sastavni deo onog stvarnog.

Ne treba deci oduzimati telefone, tablete i kompjutere. Umesto toga, potrebno je da pratimo i kontrolišemo njihovo ponašanje kako bismo bili u toku i spremni da im priteknemo u pomoć ako dođe do nezgode.

Čega se treba bojati?

Mnogi ljudi nisu onakvi kakvi se predstavljaju na internetu. Postoji veliki broj nesrećnih slučajeva gde su deca bila žrtve osoba koje su se predstavljale kao njihovi vršnjaci, dok su zapravo godište njihovih roditelja. Upozorite decu da ne treba da veruju svemu što vide i da na internetu nikada ne dele poverljive informacije poput onih sa kim i gde žive. Posebno je bitno naglasiti detetu da nikome ne šalje svoje fotografije bez predhodnog konsultovanja sa roditeljem.

Internet nasilje

Zlostavljanje na internetu može biti indirektno – nasilnik hakuje profil i objavljuje neistinite stvari koje povređuju ugled i psihu vašeg deteta, ili direktno – nasilnik šalje poruke koje imaju za cilj da povrede, ponize i uplaše dete.

Ovakva vrsta zlostavljanja može biti opasnija od tradicionalnog maltretiranja, jer je nasilnik skriven iza lažnog korisničkog imena i prolazi bez posledica. Postoji mogućnost da postovi koji su usmereni potiv nekog deta prikupe veliki broj lajkova i podrške što čini da se zlostavljana osoba oseća još izlolovanije, a neretko to može dovesti i do samopovređivanja ili samoubistva.

Šta možete da uradite?

Objasnite deci da nijedan vid nasilja nije prihvatljiv i opravdan. Ohrabrite ih da prijave saržaj koji nije primeren. Naučite ih da je pogrešno slati uredljive poruke i ostavljati komentare koji bi mogli da učine da se neko oseća loše. Ako su ikada bili meta internet nasilja uverite ih da uvek mogu da vam se obrate i da nema potrebe da se takvi problemi kriju.

Nikada nemojte kriviti dete, jer internet nasilje može da se dogodi svakome. Budite tu za njega kada mu je najteže, a kada se problem reši, objasnite mu gde je pogrešio, ako je pogrešio i šta je mogao da uradi kako do toga ne bi došlo.

Zavisnost od tehnologije kao bolest modernog doba

Istraživanje sprovedeno u Americi potvrdilo je da osobe između 8 i 28 godina u proseku provode skoro 45 sati nedeljno ispred ekrana. Kada se sabere, to je skoro dva dana.

Zavisnost od tehnologije je posebno opasna kod dece, jer se njihov mozak još uvek razvija. Ako vaše dete ima probem sa spavanjem, ako odbija da izlazi iz kuće ili ako mu je sve osim interneta, kompjutera i telefona dosadno, znajte da ima problem. Ukoliko ne reagujemo na vreme kod ovakve dece povećavaju se šanse za razvoj depresije, anksioznosti, agresije ili poremećaja pažnje. Smanjite vreme koje deca provode koristeći tehnologiju tako što ćete ih uključiti u zajedničke aktivnosti u kojima mora da učestvuje cela porodica.

Koje je najbolje rešenje?

Dobar trik je sa smislite pravila koja će regulisati upotrebu interneta i tehnologije. Objasnite deci opasnosti koje vrebaju, edukujte ih kako da sigurno pretražuju, naglasite da nikome nisu dužni da otkriju svoje pravo ime i prezime, upozorite ih da odgovorno postuju, jer sve što je jednom na internetu ostaje tamo zauvek. Osim ponašanja, pravilima regulišite i vreme provedeno ispred kompjutera.

Postavljanjem jasnih granica koje se tiču interneta i tehnologije pomažemo deci da pravilno, odgovorno i u dobre svrhe koriste vreme provedeno onlajn i smanjujemo rizik od nezgoda u virtuelnom svetu.

Timea Kukla