Fondacija „Tijana Jurić“ je u skladu sa svojom misijom o bezbednosti dece i sprečavanju nasilja 25. septembra organizovala okrugli sto na temu „Vršnjačko nasilje“.
Cilj ovog okupljanja bio je razmena iskustava, upoznavanje sa trenutnom situacijom vršnjačkog nasilja u našoj zemlji kao i pronalaženje rešenja za ovaj gorući problem.
Biljana Iđuški, diplomirani psiholog i stalni sudski veštak, koja radi u Centru za socijalni rad u Somboru, predstavila je odgovor institucija na vršnjačko nasilje.
,,Institucije imaju ovlašćenja da reše ovaj problem i postoje inicijative da se spreči vršnjačko nasilje, ali se često dešava da se rešavanje problema preusmerava na druge nadležne’’ – objasnila je Iđuški i dodala da su procedure rešavanja slučajeva jako dugačke kao i da ona ima utisak da se instutucije više fokusiraju na procedure, a manje na konkretan problem, koji vremenom postaje sve gori.
Nakon Biljane Iđuški, Sabina Zijadić Husić, psiholog i psihoterapeut predstavila je mehanizme zaštite deteta kroz pojedinačnu i društvenu odgovornost. Husić je naglasila da je potrebno graditi osećaj pripadnosti u školi, jer se kroz kreiranje zajednice usvaja većinski sistem vrednosti.
,,Kada dete prati osećaj nepripadanja i neprilagođenosti, dete se izdvaja iz grupe, povlači u sebe i tada dolazi do problema.’’ – smatra Zijadić Husić.
Na izlaganje Sabine Zijadić Husić nadovezala se Nataša Ilić, pedagog, sistemski porodični psihoterapeut iz Centra za socijalni rad Novi Sad, sa temom prevencije i suzbijanja vršnjačkog nasilja, i tim putem je izjavila da je potrebno da jačamo osećaj odgovornosti kod osoba koje su počinile neki vid vršnjačkog nasilja.
,,Maloletnik treba da ima svest o tome šta je uradio, jer jačanje lične odgovornosti prevenira dalje nasilje.’’ – zaključila je Ilić.
Diskusiju Okruglog stola zatvorila je Ivana Milenković, izvršni direktor udruženja “Drug nije meta” koja je iznela problematiku vršnjačkog nasilja u Srbiji. Ona je posebno skenula pažnju na porast digitalnog vršnjačkog nasilja u zemlji.
,,Pre ere pametnih mobilnih telefona, vršnjačko nasilje se svodilo na svađe u školskom dvorištu, a danas naša deca nose nasilje u svom džepu.’’ – poentirala je Milenković i dodala da digitalni nasilnik ne spava.
Kako je stanje u Srbiji što se tiče vršnjačkog nasilja alarmatno, neophodno je bilo organizovati ovakav skup gde će stručnjaci iz zemlje i regiona objasniti gde se krije problem, kako ga rešiti kao i ono najbitnije – kako sprečiti da do njega dođe.
Cilj i zadatak Fondacije je da u narednom periodu aktivno radi na edukaciji i prevenciji vršnjačkog nasilja kako bi obezbedila bezbedniju budućnost dece.
