Nekoliko meseci nakon Tijaninog nestanka ni o kome i ni o čemu nisam mogla da pomislim nešto da napišem. Zatim su se nizali dani u kojima sam mislila da sam već sve napisala što sam imala, da više nemam šta da kažem…

I onda se desi, kao danas recimo, da pogledam datum, stegne mi se knedla u grlu, sećanja počnu da naviru, a reči i rečenice same da se nižu… Posvetim Tijani tekst i bude mi lakše. To je moj način da ublažim tugu. Dugo mi je trebalo to da shvatim.

Prisećam se 29. jula prošle godine. Prolazio je četvrti dan kako je trajala potraga za Tijanom. Deca su po okolnim naseljima lepila plakate sa njenim likom. Sećam se da su Saška, Sanja, Boris i još njih nekoliko taj dan išli u Čonoplju. Prošli su pored mesta gde je nakon devet dana pronađena… Kad samo pomislim na njihove očajničke pokušaje da je pronađu… Na njihovu nadu, veru i želju da je živa… Posle godinu dana, učini mi se da je naš život ostao zarobljen u tih 13 dana potrage, a stao kada je pronađena… Da posle svega, ipak, nismo mogli nastavili živeti, ma koliko se trudili…

A Tijana. Uvek je znala da će postati poznata. Govorila je:“O meni će se pričati“. Nije pogrešila. Svi koji su je poznavali, verovali su da će postati slavna pevačica. I bila je u pravu! Svi znaju ko je Tijana Jurić. Njena sudbina ujedinila je Srbiju, region, sve ljude širom sveta… Ni slutila nije da će ući u istoriju jedne zemlje. Da će se jedan zakon, važan za svu decu, zvati njenim imenom.

Ne mogu, a da ne citiram reči glumice Nine Rukavine koja je jednom prilikom dok smo razgovarale o Tijani rekla: „Nisam je poznavala, ali kao da jesam. Čekala sam da je pronađu. Nadala se… A sada, posle svega imam utisak da je s razlogom bila na zemlji. Da je anđeo koji ovde ne pripada!“

Da, slažem se. Ovom svetu, na ovoj zemlji, Tijana ne pripada!

Vesna Ivošević