U prethodnom članku o krivičnim delima protiv polne slobode smo taksativno naveli većinu krivičnih dela koje obuhvata naš krivičnopravni sistem.

S obzirom na cilj Centra za nestalu i zlostavljanu decu pojavila se potreba da građanima približimo što je više moguće krivična dela koja su predmet našeg rada i neprestane borbe.

2016. godine podneta je Narodna inicijativa za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika Republike Srbije i uvođenje novih krivičnih dela i sankcija za iste, a koje su stupile na snagu 01. juna 2017. godine. Na ovaj način obezbeđena je zaštita dece i njihovih prava, u smislu uvođenja doživotne kazne zatvora ukoliko im bude nanesenna šteta.

Kako je krivično delo silovanje predstavljeno u Krivičnom zakoniku?

(1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, kazniće se zatvorom od pet do dvanaest godina.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno pretnjom da će se za to ili njemu blisko lice otkriti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili pretnjom drugim teškim zlom, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvršeno ili je delo učinjeno prema detetu, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom.

Svaka prinuda na polni odnos protiv volje nekog lica predstavlja jedan od najtežih napada na ličnost nekog lica.

Prinuda je upotreba sile ili kvalifikovane pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Sila je, u krivičnopravnom smislu, upotreba fizičke snage protiv osobe, kako bi se prinudila da nešto učini ili ne učini. Kod krivičnog dela silovanja sila se primenjuje u cilju savladavanja otpora žrtve, radi izvršenja nasilne obljube. Sila može biti apsolutna i kompulzivna. Da bi se izvršilo krivično delo silovanja sila treba da bude takva da je podobna da slomi otpor silovane osobe.

Krivično delo silovanja može se izvršiti i pretnjom. Pretnja jeste oblik psihičke prinude i ona postoji kada se nekome nanosi zlo, a u svrhu uticaja na njegovu slobodu odlučivanja. Neophodno je da je pretnja upućena na život ili telo žrtve ili njoj bliskog lica.

Izvršilac krivičnog dela silovanja može biti svako ko prinudom vrši obljubu, ili sa njom izjednačen čin. Izvršilac ovog krivičnog dela može biti i žensko i muško lice. Izvršioci dela mogu biti lica istog ili različitog pola u odnosu na lice nad kojim se delo vrši.

Pored osnovnog oblika krivičnog dela silovanja postoje i kvalifikovani oblici krivičnog dela silovanja koje ćemo u narednom periodu i objasniti. Zakonodavac je predvideo da će se počinilac ovog krivičnog dela teže kazniti ukoliko je delo izvršeno od strane više lica, i ukoliko je nastupila teška telesna povreda.

Najteži oblik ovog krivičnog dela jeste ukoliko je prilikom izvršenja nastupila smrt oštećenog lica ili je delo izvršeno prema detetu kada je predviđena kazna zatvora u trajanju od najmanje deset godina ili doživotnom kaznom zatvora ( Tijanin zakon).

Postoje značajne poteškoće prilikom dokazivanja ovakvih krivičnih dela, kao i za krivičnu odgovornost počinioca ukoliko se izvršeno krivično delo ne prijavi u relativnom kratkom roku, obzirom da sa proticanjem vremena dolazi do odsustva materijalnih dokaza gde se u tom slučaju tužba svodi na reč oštećene strane.

Može li doći do zastarelosti?

Naš krivičnopravni sistem poznaje institut zastare. Zastara krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom vremena ne može voditi odnosno pokrenuti rokovima predviđenim zakonom. Naš zakon poznaje apsolutnu i relativnu zastaru, za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko deset godina, rok zastarelosti je petnaest godina, za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko petnaest godina, rok zastarelosti je dvadeset godina i za dela za koja je predviđena kazna zatvora od trideset do četrdeset godina, rok zastarelosti je dvadeset pet godina.

Navedeni rokovi zastarelosti su relativni, i zastarelost u navedenim rokovima zaista i nastupa samo ukoliko nije došlo do obustave ili prekida ovih rokova.

U nekom od narednih članaka ćemo podrobnije pisati o ovoj temi koja zahteva posebnu pažnju.

Bez sumnje svaka žrtva ovog ili sličnih krivičnih dela mora biti ohrabrena od strane državnih insititucija kao i svog ličnog okruženja da prijavi izvršioca. Moramo kao društvo svakodnevno raditi na tome da se žrtve ovakvih krivičnih dela osećaju sigurno, i da veruju kako pravosudnim organima, tako i društvu, da će u svakom trenutku njihove borbe postojati razumevanje i podrška svih nas, da ih nećemo osuđivati nego im dati apsolutnu i bezuslovnu podršku koja im je neophodna.

Važno je da oštećeno lice ne smatra sebe krivim za delo koje je počinio izvršilac, te da ta krivica prouzrokuje neprijavljivanje izvršenja krivičnog dela.

master pravnik A. Karov

Izvor: https://www.paragraf.rs/100pitanja/krivicno_pravo/zastarelost_u_krivicnom_postupku.html, https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html